По ком закону се приватизује Радио-телевизија Врање

Нису већински власници, припада им трећина. Остатак, одлуком Агенције за приватизацију, припао је Акционарском фонду. Да ли држава излази из медија, да ли запослени могу постати власници, да ли је старији, важнији или применљивији Закон о приватизацији или о информисању, испитна су питања за медијску реформу.

"Желимо да се то што пре разреши, из простог разлога што путем којим је кренула Радио-телевизија Врање у намери су да крену још неки медији", каже државни секретар Министарства информисања Саша Мирковић.

Чекају одлуку или разрешење запослени у телевизијама Прешево, Смедерево, Бор и Тутин. И у Врању чекају, прате. Иако имају подршку Владе, поднели су и тужбу против решења Агенције.

"Незадовољни тим решењем, РТВ и запослени који имају права на акције поднели су пред Управним судом у Београду тужбу против тог решења", каже Нинослав Смиљковић, в. д. директора РТВ-а.

Према Закону о информисању, радници су власници непродатог медија. Међутим, уместо да приватизује капитал Агенција је приватизовала медијски закон и одлучила да само трећину уступи запосленима – али и то је више него што предвиђа Закон о приватизацији.

"Чиме смо ми то привилеговани да добијемо више него што нам припада по Закону о приватизацији, а мање него што нам припада по Закону о информисању", пита се Зоран Величковић, бивши директор РТВ-а.

"Ми смо се више од три године спремали за процес приватизације, држава је говорила једно, а у финишу урадила нешто потпуно другачије", рекла је главна и одговорна уредница Љубица Здравковић Џонов.

Министарство привреде саопштава да Агенција није поступила по позиву да отклони све неправилности у поступку преноса бесплатних удела на запослене, већ је одговорила да није било неправилности.