Kонференција поводом 150 година од рођења Јована Цвијића

Председник САНУ Владимир Костић рекао је да је данас добра прилика да се "заћути, замисли и поклони пред великим примером" и указао да се Цвијић као велики научник и политички ангажовао и да је садашња "мантра српских интелектуалаца" да их политика не интересује једнака "забијању главе у песак", пренела је Бета.

Председник Србије Томислав Николић казао је да је Цвијић био једна од најзначајнијих личности српске историје, свестран научник, организатор, космополита и родољуб који "све чини за народ и отаџбину у историјском контексту у ком га је живот затекао".

"Моменат личне одговорности и готово државничких гестова, несебично стављање свог огромног научног и људског ауторитета у службу своје Србије пред међународном заједницом, свест да брани национални интерес и да у тој одбрани даје целог себе, део су Цвијићеве личности, који је посебна врлина само највећих људи", казао је Николић.

Николић је казао да је Цвијић, "поштован и оспораван" био увек, макар, за корак испред свог времена.

"Знам којим наукама припада географија, али нисам сигуран да могу набројати којим све наукама припада Јован Цвијић. Читање његовог дела превазилази географију, изванредно је значајно, рекао бих и данас једнако актуелно у контексту сагледавања профила државе и нације, њене улоге у октужењу и судбине на Балканском полуострву и у Европи", казао је Николић.

Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић казао је да је Цвијић, који је у два наврата (1906. и 1919. године) био ректор Универзитета, био један од најугледнијих професора, значајно утицао на организацију, као и интелектуални и креативни развој београдског универзитета.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић казао је да данашње друшто често нема времена да говори о науци, а да је "Цвијић увек налазио времена да говори о науци, не само с колегама већ и са обичним грађанима и наставницима".

Он је додао да је задатак Министарства да убеди младе људе да је наука важна.

Јован Цвијић рођен је рођен је 11. октобра 1865. године у Лозници. Био је географ, оснивач Српског географског друштва и Геодетског завода, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Универзитета у Београду, почасни доктор наука у Сорбони и Карловог универзитета.