Рабаџијски занат незамењив

Вековни начин извлачења дрвене грађе вештином људи и снагом коња и волова све се ређе може видети на већини планина Србије. Иако се рабаџијски посао у Златарском крају традиционално преноси с колена на колено, у селима Брдо и Дрмановићи, где је готово свака кућа била рабаџијска, тим занатом данас се бави тек неколико породица.

У врлетима Златара мало је квалитетних путева, па се летина и огрев у већини села превозе уз помоћ воловских запрега. Од рабаџијског посла понешто се и заради, кажу вредни људи који су тај тежак занат научили од предака.

"Први пут сам ушао у планину још као дете, био сам с татом. Потераш му волове и ето... Останеш до живота да рабаџијаш, да се мучиш и то је то", каже рабаџија Благоје Цмиљанић.

Ненад Грбовић, рабаџија из села Дрмановићи, каже да волове бирају у пару, да су исте длаке и лепих рогова.

Љубомиру Цмиљанићу су и прадеда и деда и отац били рабаџије, али он не планира да настави њиховим стопама. "Слабо сам ја за то, не волим, а и имам алергију на полен и длаку волва", каже Љубомир.

Одабир стабала за сечу строго се контролише.

"Бирају се претежно оштећена стабла и стабла која сметају другим стаблима за раст... Смрча се користи за техничко дрво и за огрев, а ово иде за намештај за столарију, кровну конструкцију и тако", објашњава шумар Гроздимир Грбовић.

Зорица Поповић, инжењер шумарства, каже да се вуча врши на старински начин како би се смањила штета на подмлатку.

"То је битно јер ако би вукли трактором вршла би се јако велика оштећења на стаблима, подмлатку, која треба да буду нека будућност за генерације које долазе", истиче Поповићева.

На обронцима Златара секу се претежно смрча, јела и буква. По кубику дрво се у откупу наплаћује од 600 до 1.200 динара.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.