Пацијент и лекар заједно у борби са тешком болешћу

За њега многи кажу да је чудотворац и да спасава животе чак и када су прогнозе лоше. Више од четири деценије, професор Радан Џодић лечи онколошке пацијенте. До сада је око 10.000 пута ушао у операциону салу и многима продужио живот. То га је каже и одржало у овом послу.

"Увек је најтеже када изгубите болесника, на срећу, то се не дешава често. Надам се да ми се неће ни десити, никада ми се није десило да изгубим болесника на операционом столу", каже Радан Џодић, директор Института за онкологију и радиологију Србије.

А како реаговати када знате да је битка готово увек изгубљена и да вашем пацијенту можете само да ублажите тегобе у последњим данима живота?

"Некада ме пријатељи питају - када ћеш да нађеш други посао, јер мисле да то превазилази људске могућности ношења са тим проблемом. Али то је негде привилегија радити са тим пацијенетима", каже Леонида Мирић из Центра за палијативно збрињавање и палијативну медицину "BELhospice".

Иако раде са децом, некада делују хладно. Међутим, то је често маска.

"Истина боли, али и ми смо ипак људи. Ми се трудимо да помогнемо и дамо наду", каже др Радоје Симић, директор Института за здравствену заштиту мајке и детета.

Често од њих тражимо да буду сурови професионалци и да нам помогну у сваком тренутку, не размишљајући да ли су пре тога саопштили пацијенту најтежу дијагнозу. Заборављамо да су и они само људи.

"Када у једном дану успете некога да излечите и пратите га три или више деценија, то вам онда даје вољу да наставите да лечите", каже Џодић.

Тежак, одговоран, осетљив, хуман, али ипак само посао. Лекари су га својевољно одабрали.

Традиционално када ступају на дужност изговарају Хипократову заклетву, која их обавезује да свој позив обављају савесно и достојанствено - а да им највећа брига буде здравље болесника.