Село подно Ртња терапија за душу

Горан Орлић је са супругом Швајцаркињом, после 26 година проведених у иностанству, купио у Врмџи имање преко огласа. "То је тишина, мир, нема саобраћаја, нема гужве, нема журбе, све је овде полако", каже Орлић.

Старе куће се реконструишу, некадашњи амбари постају гостинске собе. Они који су рођени у селу, не размишљају да иду.

Александар Цакић каже да су кренули са четири овце расе "ил де франс", да сада имају 42 и да много боље живе него друга села.

Од 2007. године када је у Врмџи продато прво имање, нове власнике добиле су 32 куће. Екипа РЗС-а у том селу боравила је пре пет година.

И свима је овде, кажу, добро. Занатлије из села имају добре дневнице када нове комшије реконструишу куће. У селу се сада, кажу, брже и лакше продају намирнице, а странци мештанима свакодневно држе часове страних језика.

"Изузетан је осећај када одете код комшије на славу, а с леве стране вам седи Италијан, са десне Американац, преко пута су староседеоци и ту се води занимљив разговор", каже председник села Славиша Крстић.

Има и оних који се овде враћају. Бојан Милосављевић је на дедином имању засадио купину, а Голубовићи су обновили породичну воденицу.

"С обзиром на то да има свакодневног стреса, овде је права терапија, физички се замориш, али се психички одмориш", каже Милосављевић.

"Природа је лепа, чист ваздух, мир, тишина, звук воденице који се чује и сви који овде дођу одушевљени су", наводи Марко Голубовић.

Иако у селу живи око 570 становника, Врмџа више није стара.

Млади, породични и школовани људи сада су њени житељи, који су израчунали да је за осам година, купопродајом имања и разним улагањима кроз њихово сликовито село прошло пола милиона евра.