Двадесет година од "Олује" слике не бледе

На дане породичне среће у Грачацу код Книна, у коме је породица Седлан, живела до "Олује", Нада се не радо присећа. Јесен 1994. однела јој је супруга, кога су са још двадесетједним Крајишником Хрвати убили на првој линији фронта. Наредног лета, са четворо малолетне деце, од којих је најстарије имало 12 година, Нада је кренула у неизвесност.

"То је изморено, испаћено, два ћебета, једно доле, једно на њих... Да је било тешко, било је. Свега се тога присетим, али шта? Најбитније је да сам њих спасила", прича Нада.

Њена ћерка Добрила, која је тада имала осам година, каже да се свега сећа, да су неколико ноћи спавали на ливади.

По доласку у Србију, 24 дана су боравили у Нишу, а потом у Белој Паланци, где су деца звршила школу. Ћерке су се у међувремену удале и постале мајке, а синови се нису оженили.

"Што сам старија то ми је све теже, сваке ноћи када легнем слике ми се враћају, баш ми је тешко", каже Надина друга ћерка Далиборка.

Добрила наводи да им је једина успомена из Хрватске фотографија коју је мајка покупила на брзину. 

"Старији брат стално прича како би да се врати и нас вуче, што смо старије то је теже, али страха има, јер су последице остале", каже Далиборка.

Мајка Нада и даље живи у колективном центру у Белој Паланци. Иако је дочекала унуке, каже није то то. Верује да ће доживети да поново оде у родни Грачац и да после много година посети напуштено имање и обиђе супругов гроб.