Политичка права Срба у региону знатно погоршана

Председник тог удружења Чедомир Антић рекао је да је тај извештај на жалост трећи који је штампан "у црним корицама", наводећи да се бележи приличан пад у остваривању стандарда испуњена права српског народа у осам међународно признатих држава и једној која је под протекторатом Унмика.

Тај седми годишњи извештај о политичким правима српског народа у региону, показао је да су политичка права српског народа у региону нешто боље заштићена у Мађарској и Словенији, док се политичка права српског народа у пуној мери поштују једино у Румунији од свих суседних држава.

Навео је и да је 20 година од акције "Олуја" стање српског народа у Хрватској све горе и горе и да много тога показује да Срби немају добар статус у тој држави.

У Хрватској се Србима оспоравају грађанска, мањинска и људска права, не примењују се уставне одредбе о праву на језик, као ни Ердутски споразум, а Срби су дискриминисани приликом запошљавања, остваривања права пред хрватским институцијама, а чести су и шовинистички испади.

"Негативан однос према Србима један је од темеља националне, политичке па чак и културне идентификације хрватске елите и доброг дела јавности", пише у извештају.

Стање политичких права Срба у БиХ је такође све горе и горе, рекао је Антић,
додајући да је Република Српска до сада успела да одоли притиску у циљу централизације и недемократском понашању међународних представника.

Када је реч о Косову, Антић је рекао да је то "пара-држава коју је Србија признала Бриселским споразумом, а да ништа за узврат није добила", као и да је Србија "суштински напустила српски народ на Косову".

Права Срба на Косову и Метохији су лоша и погоршавају се, наводи се у извештају.

"Неуспех преговора о спровођењу Бриселског споразума, јединство албанске политичке елите око негативног односа према свим Србима, пристрасност САД и ЕУ и неспремност да осим симболичних уступака прихвате било какав споразум осим можда динамике остваривања максималног државног и националног програма косовско-метохијских Албанаца, довели су до жалосног стања у коме се налази српски народ", пише у извештају.

Србима се у Црној Гори крше Уставом и законима загарантована права, а једно од њих је право на равноправно и демократско учествовање на изборима, Србима није дозвољено ни узимање српског држављанства у Црној Гори, док исти пример не важи за Црногорце у Србији.

Антић каже да се од 2011. године бележи приличан пад занимања Србије за остваривање права српског народа у региону, а у прилог томе навео је укидање Миниастарства за дијаспору, као и то што још увек није формирана управа при Министарству спољних послова.

"У скоро милион Срба у региону и још милион и по у дијаспори, значи за скоро два и по милиона, Србија улаже шест пута мање него Хрватска за свој народ у БиХ", закључио је Антић.