Шетња пса без повоца – опасност или непотребна брига?

Шетање паса без повоца на јавним површинама неретко ограничава кретање људи који их се плаше. Чак и они који немају страх, нису увек распложени за игру са туђим псом нити да процењују да ли је опасан.

Мишљења грађана су углавном слична – плаше се реакције паса у близини деце, немају поверења у људе чији су пси на већој удаљености него што је то дозвољено, а смета им и то што власници паса не чисте за својим љубимцима.

Иако је псе без повоца дозвољено шетати на јавним зеленим површинама од 22 часа до девет сати ујутру лети, а зими од 20 часова до 10 часова ујутру, свакодневна слика из паркова најбоље показује да то правило многи власници игноришу. Можда због тога што је ретко ко од њих кажњен са 5.000 динара.

"То захтева доста чешће присуство комуналних полицајаца на терену, што је тренутно физички неизводљиво са бројем људи којим комунална полиција располаже", каже Владан Чоловић из Комуналне полиције Београда.

Станислав Стефановић из Одељења за ветеринарство и зоо-хигијену београдског Секретаријата за привреду сматра да је решење можда у повећању броја комуналних полицајаца.

"Мислим да је то у плану, а решење је и у самосвести грађана да се придржавају одредаба одлуке о извођењу кућних љубимаца и да тиме искажу своју одговорност као власника животиња", каже Стефановић.

Паркови за псе, којих је у Београду само 10, једино су место резервисано за шетање паса без повоца, а многим власницима ни то није решење.

"Кад би они то средили да ту не долазе стафорди, питбулови, када не би било камења на поду, кад би се то чистило редовно, ја бих можда и отишла тамо", каже једна власница пса. 

Пролазници, али и власници мањих љубимаца, највише страхују од опасних паса. Иако је прописом одређено да такве псе може шетати само пунолетна особа, и то са каишем и заштитном корпом на њушци, у пракси се и та одредба често крши.