Златне медаље немају и златну праксу у привреди

Теријско решење из информатике вредно бронзане медаље у пракси је врло примењиво.

"У пољопривреди би сва наводњавања, запрашивања, све што раде људи где се троши много снаге, могло да се аутоматизује уз добар хардвер и добар софтвер", каже Никола Јовановић, из Математичке гимназије у Београду.

Златне медаље немају и златну праксу у привреди. Конкурси и позиви за таленте су пре изузетак него правило - и то из увоза.

"Западне компаније које имају ту културу у земљи где им је централа, па раде и овде где им је филијала. Наше компаније то не раде, пре свега зато што је привреда слаба, па и не постоје неки послови који су тог квалитета", каже Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета.

Давно је заборављена сарадња између стручних средњих школа и фабрика које су опремале лабораторије, радионице. Разлози су добро познати.

Бранко Ковачевић каже да нема послова за паметну и образовану децу због неуспеле приватизације, деиндустријализације и уништења наше привреде.

Привреди постављеној на сада већ традиционалним технологијама неопходне су иновације. Да средњошколци и студенти лакше понуде своје знање, привредници имају решења.

"За почетак да покренемо низ малих старт-ап кредита, фирмица које би се бавиле искључиво информациони технологијама, да помогнемо тој деци, да им дамо бесплатне кредите да остану у Србији", каже привредник Топлица Спасојевић, ИТМ група.

Фирме би биле заинтересованије за такве пројекте да има пореских олакшица, погодности банака. И држави би се вратило вишеструко.

У изради електронске Владе, електронског пословања у државној управи може да се развије тако нешто да не морају да се плаћају скупе лиценце. То би могли да раде млади, поручио је Спасојевић,

Док не почну, они који одлуче да студирају овде, траже праксу у светским компанијама. Када оду, многи од њих одлуче да се не врате.