Читај ми!

Измене Закона о високом образовању – између неопходног и пожељног

Професори, студенти и ресорно министарство сагласни су да Закон о високом образовању треба мењати. Закон, усвојен пре десет година, имао је шест измена и допуна, а сваке јесени пратили су га студентски протести. У израду Нацрта закона о високом образовању биће укључено више од стотину чланова академске заједнице, најављују чланови Радне групе после првог састанка.

Србија је 2004. године, када је актуелни закон припреман, тек улазила у болоњски процес. Сада, када отвара преговоре с Европском унијом о поглављу 26, које се тиче високог образовања, нови закон мора да одговори и на захтеве који се постављају пред српско образовање.

"Нужно је преиспитати нека решања у вези са начином на који се финансирају студије, начином на који се остварује акредитација и интеграција научноистраживачког и наставног рада. Читав низ нових питања овај закон на прави начин треба да регулише", напомиње председник Националног савета за високо образовање, професор Дејан Поповић.

Неке уредбе актуелног закона су застареле, а неке никада нису примењене, попут оне да универзитети и држава сваке године потписују уговор о финансирању.

"Овде треба да радимо за интерес високог образовања у целини, а не за појединачан интерес. По мени су два аспекта основна: начин финансирања универзитета и то како производимо наставнике. Наставници су суштина. Квалитет наставника одређиваће квалитет свих осталих аспеката", указује професор Владица Цветковић, председник Тима стручњака за реформу високог образовања.

Једно од отворених питања је и интеграција универзитета.

"Више говоримо о функционалној интеграцији него о правој интеграцији. Неки универзитети као што је Универзитет у Београду свакако својом величином не може да буде у потпуности интегрисан, али интегрисаност бројних активности на универзитету већ постоји", сматра председник Конференције универзитета Србије професор Владимир Бумбаширевић.

Поред чланова Студентске конференције универзитета Србије, у рад на изради новог закона биће укључени и најбољи студенти, као и наши научници који раде на водећим светским универзитетима.

"Приликом размишљања о неким законским решењима узећемо искуства из бар десетак европских земаља. Можда је најбоље учити на основу туђих искустава и искористити их – да не правимо грешке које неки признају да су направили. Ми тренутно каскамо за једним делом Европе, па зашто да не искористимо њихова искуства", каже државна секретарка у Министарству просвете, професорка Зорана Лужанин.

Подсетимо, и професори и студенти су још пре две године тражили хитну измену Закона о високом образовању. Нацрт новог акта треба да буде завршен до краја године.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом