Вулин: Важно је размишљати о политици старења

Вулин је након обиласка тог центра и састанка са његовим руководством рекао да је важно да такве уставнове добро и несметано функционишу и да се корисници осећају добро, преноси Танјуг.

"Министарство рада не прави разлику између установа по томе ко им је оснивач и на ком делу територије се налази, али смо ту да помогнемо и допринесемо томе да ова установа добро и успешно функционише", рекао је Вулин.

Подсећа да је ресорно министарство уложило близу четири милиона динара за најнеопходније функционисање те установе а преостало је још да се уради лифт да би та установа добила лиценцу.

Истиче да је важно да еронтолошки центар функционише несметано и добро јер се на тај начин доприноси томе да се сачувају радна места.

"Важно је да се људи који бораве овде осећају као да су у свом дому. Нама је свеједно што је овде оснивач покрајина и што се налази на северу, да ли је то Београд, Нови Сад, Прешево или Ниш, ми ћемо се према свим људима увек понашати на исти начин", поручио је Вулин.

Министар је рекао да свако заслужује да држава брине о њему.

Вулин је указао и на чињеницу да је Кањижа специфична и по томе што је једна од најстаријих општина, тачније 30 одсто становништва је старије од 60 година.

Како је казао, то показује да су нам потребни нови капацитети овог типа као и да наставимо да размишљамо о политици старења.

Вулин је захвалио локалној самоуправи на развијању услуга захваљујући којима се на неки начин спречава одлазак у геронтолошке центре и помаже дужи останак у породици.

Директор геронтолошког центра у Кањижи Владимир Хајдер изразио је захвалност министру и његовим сарадницима што су посетили ту установу на дан када обележава јубилеј.

Како је рекао, смештајни капацитет те установе је 95 места а попуњеност на годишњем нивоу је преко 80 одсто.

Подсећа да та установа на више места обавља своју делатност и има 21 запосленог и збрињава старе особе са територије целе земље.

Хајдер је рекао да 60 одсто корисника са територије општине Кањижа.

"Потрудили смо се да остваримо што боље резултате, а у томе нам је помогло много ресорно министарство давањем средстава за различите садржаје а доста нам је помогао и оснивач", навео је Хајдер.

"Надамо се најбољем заједничком решењу са Мађарском"

Александар Вулин очекује да ће на сутрашњој заједничкој седници влада Србије и Мађарске, у Будимпешти, у пријатељској атмосфери, доћи до најбољег и најприближнијег решења у вези са великим бројем миграната и одлуке те суседне државе да подигне зид на граници са Србијом.

"Мађарска је наша пријатељска земља и желимо све проблеме да решавамо заједно", поручио је Вулин након састанка са представницима општина Кањижа и Суботица.

Састанку су присуствовали и представници полиције, Црвеног крста, али и свих других институција које су укључене у решавање проблема повећаног броја миграната.

Вулин се нада да ће Мађарска још једном размислити о својој одлуци и да ће разумети да ограде у 21. веку "не решавају никоме ништа".

Нагласио је да проблем миграција није изазвала Србија, као ни Мађарска.

Вулин је поручио да ће Србија учинити све да олакша функционисање локалних самоуправа које су суочене са великим приливом миграната, да ће се водити рачуна о безбедности како грађана, тако и миграната, и о поштовању закона и споразума.

"Нико овде неће помогати мигрантима да брже и лакше пређу границу, то можда звучи као решење, али то није нешто што ради држава Србија. Србија не крши законе и споразуме и никоме нећемо помагати да пређе границу, ми ћемо спречавати илегално кријумчарење људи", рекао је Вулин након састанка са представницима општине Кањижа.

Навео је да ће Влада Србије обезбедити помоћ у хигијенским средствима, лековима и другим медицинским средствима, а ако буде било потребно, појачаће се и ангажовање центара за социјални рад.

Председник општине Кањижа Михаљ Бимбо рекао је да та општина има проблема са повећаним бројем миграната и да се нада да ће овај састанак у великој мери помоћи у решавању тог питања.

Како је рекао, повећан број страних држављана примећен је у Кањижи, Мартоношу и Хоргошу.

Дневно их има око 1.000, а они нису насилни нити праве проблеме, нагласио је Михаљ, додајући да је обезбеђено веће присуство полиције у насељеним местима.