Kрстурска паприка озбиљна конкуренција лесковачкој

Иако је кишни дан, вредни Крстурци су увелико у послу, на њивама, у пластеницима. У Руском Крстуру све добро расте и кукуруз и пшеница и сунцокрет. Од земље зависи и око седамдесет занатлија и предузетника јер, кажу, од једног посла не може да се живи.

Иако се цело село бави пољопривредом Руски Крстур живи од узгоја паприке. Чак 90 одсто становништва бави се производњом тог поврћа. Паприка је ове године засађена на чак 500 хектара. Највише је црвене ајваруше.

"То је неко наше семе измешано у селу. Том семену највише верујемо", прича произвођач паприке из овог села Владимир Раз.

Душица Ороз из Удружења паприкара сећа се да се до пре неколико година радило на леје а да је сада промењен начин производње парпике и, како каже, сада је скупље али и лакше.

Ако не на њиви, парика у готово сваком дворишту расте у пластеницима.

"Напољу имамо два и по јутра паприке, а у пластеницима има ту 240 квадрата парадајза и око 300 квадрата паприке. Донекле може да се живи од паприке, али се не може бог зна шта зарадити", каже произвођач паприке Јарослав Шабо.

Паприка је пре неколико година и удружила 75 ратара. Данас они заједно организују предавања о производњи, траже купце, извозе у Русију и БИХ.

Михајло Фејди не сади парику, али је од ње направио бизнис.

"Сасвим случајно смо направили ајвар. Од моје супруге сестра је однела у Кулу. Дошла њена комшиница и рекла како је добар ајвар и питала да ли може да купи. И ето, сада је већ четири и по године како радимо ајвар", прича произвођач ајвара Михајло Фејди.

Већ неколико година Крстурци су својој паприци посветили и манифестацију "Дани крстурске паприке". Ако желите да је пробате и купите посетите Руски Крстур, средином августа.