Принцип, пуцањ који је обележио век

Из домаћег угла гледања, Гаврило Принцип чешће је револуционар, а из европског неретко терориста.

"Не диже Србија након 101 године споменик атентатору него принципима слободе, равноправности, заједништва народа. Био је Југословен, он није великосрбин, он је био Србо-Хрват, тако се изјашњавао", каже историчар Момчило Павловић.

Да идеја није великосрпска, већ наднационална, у којој је Принцип тежио уједињењу свих народа, види се и из транскрипата са суђења, истичу они који су их проучавали. Статуа у Београду, поклон је – Бањалуке.

Публициста Мухарем Баздуљ каже да би више волео да је то поклон Босне и Херцеговине Србији, као што је била Себиљ чесма на дну Скадарлије осамдесетих година поклон Сарајева Београду.

"Мислим да би та врста концепције у контексту духа Младе Босне била природнија. Млада Босна је била надетичка, надрелигиозна организација", објашњава Баздуљ.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, као ни Краљевина Југославија нису подизале споменике, нити су се идентификовале са оваквим револуционарним идејама, за разлику од СФРЈ.

Историчари објашњавају да је свака историја и савремена, а да се на Принципа у региону често гледа из перспективе деведесетих.

"Меримо Гаврила Принципа аршинима оног времена. Политичка убиства, тираноубиства, борба за слободу, одлика је читаве Европе и сви народи са својим национално-ослободилачким покретима имају одређене тачке сећања", каже историчар Павловић.

Гаврило Принцип има статуу у Источном Сарајеву, а на месту на ком је извршио атентат постоји музеј и табла, која је скидана пет пута.

На некадашњој табли писало је да је Принцип својим пуцњем изразио протест против тираније и вековну тежњу наших народа за слободом. На данашњој пише да је Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника и његову супругу Софију.