Почиње пријављивање будућих бруцоша

Пријављивање ће трајати до 28. јуна, а пријемни испити полагаће се од 29. јуна до 3. јула, према распореду сваког факултета, преноси Бета.

Пријемни полажу сви средњошколци, осим оних који су освојили једно од прва три места на републичким или међународним такмичењима из предмета од значаја за струку.

Приликом пријаве на конкурс, кандидати подносе на увид оригинална документа, а уз пријавни лист подносе фотокопије сведочанстава за све разреде завршене школе, диплому о положеном завршном, односно матурском испиту, и доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита, односно испита за проверу склоности и способности.

До 5. јула биће објављене прелиминарне ранг листе, а коначне до 10. јула.

Упис на факултете трајаће од 10. до 15. јула, а највише индекса биће подељено на Универзитету у Београду, а најмање на Универзитету уметности, такође у Београду.

Одлуком Владе Србије, у школску 2015/2016. годину, на прву годину студијских програма основних струковних, академских и интегрисаних студија које се финансирају из буџета на Универзитету у Београду биће уписан 9.461 студент.

Највише места за буџетске студенте предвиђено је на Филолошком факултету (750), Пољопривредном факултету (650), Филозофском факултету (638) и Правном факултету (600).
На Универзитету уметности у Београду има места за 284 буџетских студената.

Софтверско инжењерство на ЕТФ-у најскупљи смер

Излазак на пријемни испит, у зависности од факултета, кошта од 2.500 до 10.000 динара, а студенти плаћају и ШВ обрасце, индекс, осигурање, таксу за Центар за развој каријере.

За оне који не стекну буџетски статус школарина је, у зависности од факултета, од 50.000 на техници у Бору до 243 и по хиљаде динара за софтверско инжењерство у Београду. Тиме је ЕТФ скинуо са "трона" годинама најскупљи Архитектонски факултет са школарином од 240.000 динара. Смер Електротехника и рачунарство на ЕТФ-у кошта 108.000 динара.

Шумарски и Електротехнички факултет Универзитета у Београду значајније су повећали школарину за самофинансирајуће студенте.

Тако је цена на Шумарском факултету повећана за 12.000 динара, са 60.000 на 72.000. Како објашњавају на том факултету, средства треба да буду утрошена за студентску праксу, теренски рад.

У конкурсу стоји и да је Математички факултет повећао школарину за 9.000 динара.

Од веће цене одустао је Географски факултет, Биолошки, Факултет безбедности, Учитељски, док је неколико установа повећало цену за 1.000 динара или нешто мало више од тога.

Факултет за физичку хемију одлучио је да појефтини своје студије, па ће бруцоши платити 60.000 уместо 66.000 динара.

Година школовања на приватним факулетима је од 960 евра до четири и по хиљаде евра.

Према подацима првог уписног дана, Крагујевчане и даље највише интересују правне науке. Следе економија, па инжењерство.

Млади у Београду желе, пре свега, да студирају елекетротехнику, машинство, па медицину. За студије на Електротехничком факултету прелиминарно, преко интернета, пријавило се више од 1.000 кандидата.

Банаћани на студије не одлазе далеко од куће и бирају струку која ће им обезбедити посао. Зато се у септембру у Зрењанину отвара нови смер - софтверско инжењерство.

"Вршимо брзе промене, прилагођавамо се тржишту рада и прилагођавамо знање и компетенције студената у том смислу да буду тражени на тржишту и цењени стручњаци у предузећима у којима се запосле", каже Драгана Глушац, продеканка ТФ "Михајло Пупин" из Зрењанина.

У граду младих, Новом Пазару, приоритет су студије на државном универзитету и буџету.

"Некако, то ми је најпогодније деловало. Био сам у средњој грађевинској у Новом Пазару, па сам решио ту и да останем", каже будући бруцош из Новог Пазара.

"Значајан допринос великом одзиву студената јесте што се сваке године на терет буџета упише две трећине студената и што је школарина најнижа у Србији", каже Миладин Костић, ректор Унверзитета у Новом Пазару.