Представљен приручник о ванредној ситуацији у случају поплаве

Марко Благојевић је навео да нови модел закона подразумева обавезно успостављање механизама сталне сарадње са организацијама цивилног друштва, јер је њихова помоћ у прошлогодишњим мајским поплавама била огромна а важна је и данас, преноси Бета.

Нови закон, како је навео, неће бити лекс специјалис, већ системски и свима ће бити пружена прилика да у јавној расправи дају мишљење о закону.

"Остаћемо изложени елементарним непогодама. Питање је како ћемо реаговати и понашати се у времену које долази на умањењу ризика", рекао је Благојевић и додао да је зато искуство из кризних ситуација од великог значаја.

Више од 20.000 домаћинстава добило је помоћ од државе у вредности од 4,8 милијарди динара, држава је дала онолико колико је имала, рекао је Благојевић и додао да је од тада обављено много посла.

Директор ЈУКОМ-а Милан Антонијевић рекао је да су у Приручнику за ванредне ситуације, који је управо и приредио Комитет правника за људска права уз подршку Владе Аустралије, представљени правни изазови затечени на терену.

Приручник треба да предвиди и предупреди неке од проблема са којима су се суочавали грађани током катастрофалних поплава у мају 2014. године, и да покаже колико су се ангажовале организације грађана, а било их је неколико стотина, шта је држава научила, какав је њен одоговор био, колики је ефекат социјалних мрежа...

Амбасадорка Аустралије у Београду Џулија Фини рекла је да се нада да ће Приручник бити нешто врло корисно за евентуалне будуће ситуације.

"Катастрофе су непредвидиве, зато заједнице морају да повећају ниво отпорности на изазове елементарних непогода и уче из искуства", рекла је амбасадорка и подсетила да се Аустралија често суочава са пожарима и сличним катастрофама.

Представнице цивилног друштва - Ромског центра за жене, Грађанских иницијатива, Реконструкције Женски фонд, које су међу 300 организација цивилног друштва биле укључене у помоћ угроженима у поплавама, указале су на постојање дискриминације у додели помоћи, збрињавања, процени штете као и на недостатак транспарентности расподеле помоићи, што је Благојевић демантовао.

Представница ГИ Бојана Селаковић рекла је да је улога цивилног друства била немерљива, јер је цивилно друштво могло да реагује одмах зато што није оптерећено процедурама.

"Из поплава смо сви учили, важно је да извучемо лекције, јер сада можемо да знамо каквим ресурсима располажемо, као држава и заједница, ко може да сакупља храну, одећу, да пружа правну помоћ, ко може да организује волонтере, грађевинске радове, да држава може да препозна снагу и ресурсе које цивилно друство има", рекла је Селаковићева.

Правница Милена Васић из ЈУКОМ-а навела је као проблеме оне у област радних односа у време поплава, кривичне пријаве против грађана због неистина изнетих приликом добијања решења.

Она је указала и на проблем изливања фекалија у обреновачком насељу Браће Југовић и да још нема договора да ли је измерена контаминираност земљишта.

Благојевић је на примедбу да ни годину дана после поплава многима није решен проблем смештаја, рекао да је у колективном центру у Обреновцу смештено стотинак људи, претежно Рома и да ће ЕУ за њих изградити станове.