Како Би-Би-Си види будућност онлајн медија?

У интервјуу за РТС, Стив Херман је говорио о односу Би-Би-Сија према изазовима који праве друштвени медији и мобилни уређаји.

Како Би-Би-Си излази на крај са друштвеним медијима?

- Друштвени медији су за нас и за новинаре свуда и за медијске компаније, изазов, прилика и шанса. Изазов зато што људи проводе све више времена са друштвеним медијима, поготово млади људи, на мобилним телефонима. А док су на друштвеним мрежама не гледају наше емисије на телевизији.

Не гледају их истовремено?

- Можда гледају истовремено, можда. Али та једноставна чињеница да имају много више да гледају, да читају са својим познаницима, са пријатељима на друштвеним медијима значи да је то борба за њихово време, за њихову пажњу. Међутим, пружа и прилику нама у медијским компанијама зато што ми можемо да користимо те мреже и те друштвене медије и да шаљемо наше информације, наш садржај тако да људи могу да гледају, да читају те ствари на Фејсбуку, на Твитеру.

Колико то узима простора и времена? Колико се концентришете на друштвене медије у Би-Би-Сију?

- Друштвени медији су део свега што ми радимо. Ми не би урадили ниједну причу без размишљања о томе како ће изгледати на друштвеним медијима. На пример, имамо новинаре у нашој редакцији који размишљају само о томе како најбоље да наступимо на друштвеним мрежама. Нема их много, али зато сваки новинар мора да буде свестан да је то веома важан начин да садржај допре до публике.

Да ли новинари воле то да раде?

- Зависи од новинара. Нису сви исти. Ја бих рекао да млађи јасније ту виде прилику, шансу.

Када размишљате о садржају коју правите, за који екран га правите - екран телевизора, мобилног телефона?

- То је добро питање. Ја бих рекао да сада све више гледамо на мобилни телефон, али не можемо да заборавимо у исто време компјутерски екран, не можемо да заборавимо на таблет. Али ево илустрације. Ми смо сада имали изборе у Британији и ми смо видели како то људи прате онлајн са нама и видели смо дан после избора када су се резултати појавили. Тог јутра између шест и седам око 85 одсто свих људи који су долазили на Би-Би-Си њуз онлајн су дошли преко мобилног или таблета. Није их увек толико, али је све већи проценат оних који користе нешто осим компјутера да би тражили онлајн вести.

Мислите ли да се публика помера ка покретним уређајима, како ће то утицати на начин на који производите вести?

- На разне начине, један начин је када људи користе мобилни зависи где су и шта раде, али често када користите мобилни нисте у канцеларији, нисте кући у удобној фотељи, можда сте на аутобуској станици или шетате и у том моменту вам требају најсажетије, најбрже и најкраће информације. То не значи да ћемо само то радити, јер људи траже и дуже и дубље вести, али све више морамо да размислимо како да то најсажетије и најбрже известимо.

Значи само се прави програм за различите величине екрана?

- Ја бих рекао више него за различите величине екрана, више у смислу различитих ситуација за једну особу која у току целог дана тражи вести на различите начине. Ујутру, можда би та особа најрадије читала на мобилном, можда у аутобусу, можда на послу за време паузе гледа на компјутерском екрану, када стигне кући можда гледа телевизију и ми морамо да размишљамо на тај начин.

Како новинари да одвоје приватно себе као личност и себе као професионалца ако се те две ствари мешају на друштвеним медијима и на послу?

- То је занимљиво питање и мислим да је све теже и теже да се то раздвоји. Ако на друштвеним мрежама кажете нешто што није у складу са вашом улогом новинара онда је тешко објаснити другима да говорите лично и приватно. Мислим да разлике постоје, али их је све теже одржати. То по мом мишљењу значи да новинар неке медијске куће мора да пази шта говори на друштвеним мрежама.

Без обзира што говори у своје приватно име?

- Ја бих рекао да је то јавно место. Људи могу да виде и читају шта ви кажете и као што не би изашли на улицу и рекли им нешто другачије него на телевизији тако и на друштвеним медијима новинари морају да пазе шта говоре и како.