Нови закон, јача брана против поплава

Колико смо рањиви од дејства природе није било јасно до маја прошле године.

"Ми се сетимо критичних инфраструктура кад се десе поплаве, кад се деси земљотрес и онда препознамо колико су оне важне", каже Зоран Кековић са Факултета за безбедност.

Само у енергетском сектору штета од поплава била је 600 милиона евра. Костолац је био плављен поново током лета због тога што се није штитио добро после маја штета у првој наредној поплави била је пет пута већа и достигла је 10 милиона евра.

Директор Владине канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић каже да су почели да скрећу пажњу са обнове на превенцију.

"За претходних 20 година направљено је 19 брана за бујичне воде. Само у 2015. биће готово 23. За годину дана ћемо урадити више него што је урађено у претходних 20", рекао је Благојевић.

Директор Института за хемију и технологију Јасмина Стевановић каже да постоје хемијска средства којима се могу склонити градоносни облаци.

"Такође, можемо да усмеравамо градоносне облаке или облаке кише на нека друга подручја, да буде мања штета да не би било поплава и клизишта", каже Стевановићева.

Чак трећина територије Србије је под ризиком од клизишта, због којих су оштећене многе саобраћајнице.

"Чињеница је да ми за сада још увек немамо комплетирану правну регулативу око заштите критичне инфраструктуре. То је наша обавеза и ми смо то препознали и на томе ћемо радити пре свега и кроз реализацију акционог плана за придруживање ЕУ", каже Ђорђе Бабић из Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Светски стандард је један према седам. Ако се уложи један динар у превентиву, биће заштићена седам пута вреднија имовина.