Благојевић: Направљене 23 бујичне бране

Марко Благојевић је на панел дискусији "Анализа стања и потреба у националном систему заштите критичне инфраструктуре" казао да је пажња са обнове усмерена на превенцију, додајући да је за протеклих 20 година направљено 19 бујичних брана у Србији, јавља Танјуг.

Према његовим речима, први пут од сада у Србији постоји системски организован приступ управљању ризиком од елементарних непогода, а, како је најавио, у року од неколико дана биће готов нацрт закона о управљању ризиком од елементарних непогода.

"Поплаве из 2014. погодиле су истовремено 119 општина, 1,6 милиона људи и у року од само пар дана направиле штету на нивоу пет одсто БДП-а Србије. Због тога, било би крајње немудро не бавити се ризиком од елементарних непогода у будућности, уколико знамо какве последице можемо да трпимо", нагласио је Благојевић.

Он је додао и да је обнова критичних инфраструктура кључни проблем, али и да то општој јавности није интересантно, те да се о томе уопште не говори у довољној мери.

Благојевић је навео да је општу јавност претходне године интересовало колико кућа је срушено, колико их је подигнуто и када ће бити завршене оне које до сад нису готове.

"Ја могу на прсте једне руке да набројим колико пута ми је постављено питање које се тиче обнове критичних инфраструктура, а притом је то заправо оно што је био кључни проблем", рекао је Благојевић.

Према његовим речима, свака срушена кућа је огромна трагедија и несрећа за породицу која је штету претрпела, али, навео је, штета на систему за водоснабдевање у Трстенику јесте штета која је погађала 25.000 људи, као и штета на водозахватима у Смедеревској Паланци, од које трпи 15-20.000 људи.

"Притом се о томе није уопште говорило у довољној мери. Оно што не интересује јавност, вероватно неће интересовати ни политичке лидере, а оно што не интересује њих, ако је и било на столу, нестаје са тог стола и зато је важно оно што сада Канцеларија ради", рекао је Благојевић.

Он је истакао да је најбитније непрестано вођење рачуна "само о томе да Србија буде сутра само трунку отпорнија него што је била јуче, када се говори о изложености ризику од дејства природе".

Заменик начелника Сектора за ванредне ситуације Ђорђе Бабић рекао је да се увек постављало питање улагања у систем заштите и спасавања у целини, које, према његовом мишљењу, није довољно.

"Многи сматрају улагање у систем заштите као трошак. Није то трошак, то је улагање у наш одрживи будући развој и то је нешто што ми стално промовишемо. Једноставно, процена ризика од свих елементарних непогода и катастрофа је нешто што је наша обавеза и законска и друштвена", каже Бабић.

Бабић је нагласио да је процена заштите критичне инфраструктуре нешто што је једно од најбитнијих поглавља, будући да је Србија у поплавама претрпела велике штете и разарање у критичној инфраструктури, пре свега у енергетском сектору.

"Чини ми се да за сада још увек немамо комплетирану правну регулативу о заштити критичне инфраструктуре, што је наша обавеза, ми смо то препознали и на томе ћемо радити и кроз реализације акционог плана за придруживање ЕУ и за поглавље 24, где је дефинисано све што морамо урадити у наредном периоду", рекао је Бабић.

Панел дискусија "Анализа стања и потреба у националном систему заштите критичне инфраструктуре" једна је од активности у оквиру међународног пројекта "Отпорност заштите критичне инфраструктуре у Европи", суфинансираног средствима Европске комисије, а организује је Факултет безбедности Универзитета у Београду.