Селаковић: Суђење је посао суда, а не медија и политичара

"Посао суда је да изађе на крај са једном компликованом причом каква је евентуално и ова о отмици детета", рекао је Селаковић, пренео је Танјуг.

Тако је одговорио на питање новинара да ли нешто не ваља са правосуђем и чему могу да се надају родитељи мале Маше и грађани Србије, ако Апелациони суд ослободи оптужене за отмицу двогодишњег детета која се догодила 2009. године.

Селаковић је указао да је судство само последња карика у низу, након тужилаштва и полиције, и да суд добија готов материјал на основу кога доноси пресуду.

Према његовим речима, ретке су државе у којима министар правде брани судије или судове, али да као правник и неко ко се залаже за апсолутну владавину права, мора да регује.

"Ако је првостепену пресуду Апелациони суд укинуо, ако ме ви као новинар или било ко од ваших колега не пита који су разлози за то, нити је и евентуално било ко од вас сео па прочитао образложење те пресуде и видео зашто је то укинуто - ја чак и да могу нећу да коментаришем судску одлуку, поготово која није правоснажна", рекао је Селаковић.

Указао је да након жалбеног поступка процес још није готов, и да је Апелациони суд, вероватно, из неких других разлога укинуо такву првостепену пресуду, дао поуку првостепеном суду шта треба да уради у поновљеном поступку и да ће се даље видети шта ће бити.

"Допустите да се ова ствар заврши правоснажном судском пресудом. И тада постоји право на ванредни правни лек. Судска грана власти се разликује од свих других јер постоји вишестепеност у њој и зато што некада и правоснажну пресуду можете да побијате када се утврди или наиђе на неке нове околности", нагласио је Селаковић.

Према његовим речима, Апелациони суд зна шта ради, је су тамо најискусније и најстручније судије у Србији, и опет изнад њега је Врховни касациони суд у ком су тек искусне и способне судије.

"Ајде некад мало да им дамо шансе, да се не поведемо само ониме што врло лако узбурка осећања, посебно када су у питању кривична дела где су жртве насиља жене, деца, инвалидна лица. Увек треба да имамо у виду да људи који одлучују о таквим случајевима су такође људи - судије су део нашег друштва, и они имају димензију људскости и те како изражену", указао је Селаковић.

Нагласио је да је да је интерес мале Маше апсолутни приоритет.

"Ако се неко осуђује на казну затвора, треба водити рачуна да та осуда буде апсолутно 'са две ноге на земљи', да буде чврста, поуздана, постојана и одржива и да не може нико кроз неки ванредни правни лек да очекује да ће због разлога из којих је донета, моћи да очекује њено укидање или преиначење када она постане правоснажна", рекао је министар правде.

За омицу мале Маше осумњичено је троје Француских држављана, који су је отели из руку мајке, убацили у ауто и покушали да напусте Србију, али су правовременом акцијом полиције у томе спречени.

Селаковић је подсетио и да је данашњом пресудом Вишег суда у Суботици Драган Ђурић за мање од годину дана осуђен на максималну казну од 40 година затвора због тешког убиства Тијане Јурић и замолио медије за сптрпљење.

"Та пресуда још није правоснажна, да ли ће се одбрана жалити - можда хоће, можда и неће, али хајде да допустимо да се те ствари одвијају на прави начин јер ми смо дошли до првостепене пресуде за мање од годину дана, а ниједан медиј није рекао браво", нагласио је министар.