Селаковић отворио радове на реконструкцији Прекршајног суда

Никола Селаковић је истакао да је Прекршајни суд у Београду један од највећих судова који тренутно има 91 судију, а пред Скупштином Србије је предлог за избор још 11 судија, преноси Танјуг.

Како је истакао, Прекршајни суд у Београду се сада налази на 14 локација на којима има само 67 судница. Међутим, додао је, у наредна четири месеца, Прекршајни суд ће у згради која се тренутно реконструише, добити 105 нових судница, односно "биће један судија на једну судницу".

"Од јесени ће се све дешавати овде, па нека буде макар 14 пута ефикаснији рад суда од јесени и ми се нећемо бунити", поручио је министар и истакао да ће Прекршајни суд у Београду први пут добити достојанствен и добро уређен простор за рад судија и особља.

Резултати рада прекршајних судова на основу новог Закона о прекршајима су, рекао је, за сваку похвалу, па је тако кроз институт прекршајног налога од почетка године, Прекршајни суд у Београду наплатио више од 202.650 прекршајних налога, односно у буџет је унето више од 405 милиона динара.

"Можемо да рачунамо да ће до краја године само преко прекршајних налога, наплата бити већа од 800 милиона динара", оценио је Селаковић.

Након завршетка радова, зграда ће у потпуности бити адаптирана за потребе смештаја свих судија и осталих запослених у Прекршајном суду за Београд, који се тренутно налази на 14 различитих локација.

Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић рекао је да је раштрканост прекршајних судова правила проблеме у раду, трошкове у новцу и времену, а с обзиром на мале рокове застарелости, надлежни нису успевали да одговоре на њих у мери у којој би то било могуће да су на истом месту.

"Убеђен сам да није далеко дан када ћемо отворити овај суд у новом руху, које ће бити прилагођено потребама прекршајних судија", рекао је Мариновић и истакао да се по резултатима рада Суда није могло видети да раде у неодговарајућим условима.

Градски менаџер Горан Весић рекао да ће се објекти са којих ће бити пресељени прекршајни судови користити за потребе других служби попут полиције, комуналне полиције и жандармерије. Идеја је, истакао је Весић, да се грађани осећају сигурније.

Инвестиција је вредна око 200 милиона динара, а пројекат се спроводи у сарадњи са УСАИД-ом који је обезбедио 53,7 милиона динара, док је остатак новца из буџета.