Притужба повереници на говор Александра Мартиновића

"Притужба је стигла у нашу институцију и наравно да ћемо поступити у прописаном року и у складу са законом, као и на све притужбе до сада", рекла је Бранкица Јанковић у интервјуу агенцији Бета.

Притужбу су поднели организација за лезбејска људска права "Лабрис" и још неколико невладиних организација.

Када је Скупштина 26. маја расправљала о предлогу да Бранкица Јанковић буде изабрана за нову повереницу, њену кандидатуру је образлагао Мартиновић, који је и председник скупштинског Одбора за уставна питања и законодавство.

Мартиновић је рекао да ЛГБТ особе треба да имају сва законом предвиђена права, али да он као отац не може да разуме потребу за јавним приказивањем другачије сексуалне оријентације на Паради поноса, као и да Парада провоцира људе који су другачијих убеђења.

Бранкица Јанковић је рекла да би Србија много лакше и брже постала толерантно друштво када би политичари били свеснији утицаја својих речи.

Подсетивши да прошлогодишњи извештај повереника показује да је највећи број дискриминаторног понашања забележен код државних органа, повереница је рекла да носиоци власти и политичари често немају свест о томе да крше Закон о забрани дискриминације, као и да је и њима потребна едукација.

"Често политичари немају намеру да увреде неку друштвену групу којој се обрате. Међутим, када погледате законску одредбу то не испадне тако и после се извињавају. Добро је да се извињавају зато што у тренутку желећи да кажу нешто испадне друго, али то их не оправдава", нагласила је Јанковићева.

Бранкица Јанковић је истакла да политичари треба први да науче говор толеранције и да буду први који се држе одредаба свих закона и воде рачуна о значају јавне речи.

"Србија далеко од толерантног друштва"

Повереница за заштиту равноправности Бранкица истиче да ће ће борба да се у Србији искорене сва дискриминаторна понашања и нетолеранција бити дуготрајна и тешка, али да она нити сме да престане нити сме да се одуговлачи.

Наводећи да је Србија далеко од толерантног друштва, Јанковићева јерекла да се ефекти тешких година рата и транзиције и те како осећају по свим питањима у Србији, па и када је реч о толеранцији.

"Пољуљане су и обезвређене много моралне вредности и сведоци смо појаве неких понашања која хитно морају бити промењена и која захтевају хитно институционално деловање свих надлежних органа", рекла је повереница и додала да мисли пре свега на насиље које је ескалирало протеклих дана против жена, деце и припадника ЛГБТ популације.

"О томе мора константно јавно да се говори и морају да буду употребљени сви механизми да дође до промене - пре свега, едукација, превентива, доследна примену свих закона, али и јавни дијалог о свим проблемима да би се та ситуација променила", рекла је повереница.

Јанковићева је додала да мора да се мења однос грађана једних према другима и да се прихватају различитости. "Морамо да променимо нашу колективну свест, да успоставимо нову духовну, интелектуалну и људску вертикалу где ће бити потпуно јасно да бити различит не значи бити мање човек".

Упитана докле се стигло у спровођењу препорука из последњег извештаја Европске комисије о напретку Србије - обезбедити адекватне просторије за рад повереника и изменити неке одредбе Закона о забрани дискриминације, рекла је да је почетком седмице почела да ради на проналажењу нових просторија, али да то не може да се реши преко ноћи.

"Може да звучи нескромно или конформистички да сада повереник тражи простор. Грађани и медији који су били у овом простору знају да није адекватан. Сигурна сам да ће то бити и један од закључака који ће усвојити Скупштина на основу предлога повереника", рекла је Бранкица Јанковић.

Јанковићева је рекла да ће радити док се то питање не реши, јер ће повереник тако сигурно бити доступнији грађанима.

Што се тиче измене Закона, повереница је рекла датреба прво да сагледати ефекте досадашње примене закона и које су мањкавости и да се ту направе измене и допуне и да се види да ли је потребно ојачати улогу и надлежности повереника.

Осим тога, Јанковићева је као приоритете у раду навела и праћење спровођења одлука повереника, јачање институције, пре свега у људству, како би повереник имао могућности да ефикасно поступа по свим притужбама, односно да грађани стекну поверење у све институције система, па и ту.

"Само када имате одлуку надлежног органа, па и суда, само се тако подиже свест грађана да институције система функционишу и тако можемо да постанемо демократско, толерантно и отворено друштво у коме се сваки грађанин осећа сигурно и у коме се поштују његова људска права која су зајамчена Уставном и законом", рекла је повереница.

"Боље користити знање цивилног сектора"

Говорећи о невладиним организација са којима је почела серију састанака, повереница сматра да државни органи и независне институције треба боље користе капацитете и знања цивилног сектора.

Она је рекла да је ове недеље разговарала са десетак невладиних организација, међу којима су Јуком, Београдски центар за људска права, Грађанске иницијативе, Емити, Егал, Геј стрејт алијанса.

Бранкица Јанковић је казала да је са Јуком разговарала о проширењу сарадње у праћењу поштовања одлука повереника на терену и о томе које активности треба предузети за што брже доношење закона о бесплатној правној помоћи.

На састанку са Грађанским иницијативама, како је навела, било је речи о инклузивном образовању и како да Министарства просвете брже делује по препорукама повереника који се односе на дискриминаторне садржаје у уџбеницима, као и о моделима да се министарству помогне у изради уџбеника.

"У разговору са Егалом смо посебно посветили пажњу проблемима трансродних особа", рекла је Бранкица Јанковића и додала да су представници Егала указали на озбиљан проблем насиља над тим грађанима и на потребу што бржег решавања питања правних последица промене пола и родног идентитета.