Јанковић незадовољан остваривањем права грађана у 2014. години

Саша Јанковић је учествујући у дебати "Годишњи извештај Заштитника грађана за 2014. годину – кључни налази Заштитника грађана у очима цивилног друштва", рекао да стање владавине права, правне сигурности, поштовање принципа добре управе, капацитет и организација јавне управе, примена закона, економска ситуација нису били такви да су свим грађанима Србије могли да обезбеде достојанствен живот, преноси Танјуг.

Јанковић је констатовао да је било побољшања у појединим секторима, на пример у здравству, што, како је навео, не значи да је ситуација у том сектору добра.

У прошлој години били су изражени проблеми миграната, рекао је Јанковић, најављујући да ће ове године покушати са националним властима и међународним партнерима да нађе услове за достојанственији живот тих људи.

Други проблем у прошлој години било је питање демократске и цивилне контроле над радом служби безбедности и оружних снага, рекао је Јанковић, додајући да је светски тренд јачања надлежности тајних служби, али исто тако и јачања овлашћења органа контроле.

"Пре неколико дана комесар за људска права Савета Европе поднео је посебни избештај о потреби јачања контроле над радом тајних служби и у том извештају је рад ове инстиуције наведен као позитиван пример. Прошле године се први пут почело дешавати да се у тој контроли појављују проблеми за које смо се надали да су прошлост. Надамо се да ће тај тренд бити прекинут ове године, а не као што је председник скупштинског Одбора за контролу служби безбедности изнео интенцију да се смање овлашћења независних контролних органа у погледу рада служби", рекао је Јанковић.

Медији, према оцени Јанковића и његових сарадника, у 2014. години нису били слободни, а због аутоцензуре и тенденциозног и навијачког извештавања грађанима је било угрожено право на објективно извештавање.

"И сама медијска удружења констатовала су висок степен цензуре, а економска ситуација новинара, неизвесност за радно место, мале плате су за последицу имале да нису само трпели новинари, већ је било угрожено право грађана на благовремену информацију", рекао је Јанковић.

Навео је да органима највише власти у 2014. години замера што нису подстицали критичку мисао, што су они који су изражавали критичку мисао означавани као страни плаћеници и домаћи издајници, чиме су прављена два фронда – владин и антивладин.

Јанковић се осврнуо и на прошлогодишње поплаве, које су однеле више од 50 живота, наводећи да су штете брзо поправљене захваљујући транспарентном раду владине Канцеларије за обнову и помоћ.

Администрација у Србији је, како је додао заштитник, прекобројна, неорганизована, у њој влада политизација, а прошле године је та појава била изражена.

"Прошла година протекла у припремама за реорганизацију, то се итекако одразило на права, будући да се 44 одсто свих притужби које смо добили тичу се лоше управе", навео је Јанковић, додајући и да су посебно забрињавајуће тенденције у прошлој години биле одлазак младих и што је огроман број ученика због штрајка просветних радника изгубио велики број часова.

Извештај осликава стање у друштву

Председница Друштва судија Драгана Бољевић рекла је да извештај "на одличан начин осликава стање у правосуђу и достижност, већу или мању, правде грађанима".

Бољевићева је као први проблем у правосуђу истакла састав Високог савета судства и Државног већа тужилаца у коме, како тврди, и даље учествују судије и тужиоци за које је званично утврђено и у бројним експертским мишљењима да су повређивали принципе владавине права.

'"Ако неко ко је повређивао принципе владавине права и даље доноси стратешке одлуке у правосуђу поставља се питање каква се пракса шаље и правосуђу и грађанима", рекла је Бољевићева и додала да та порука никако није добра.

Посебно је забрињавајуће да се струка и струковна удружења, али и стручни органи гледају с подозрењем, те да се често власт према њима опходи са ниподаштавањем и етикетирањем као према политичким противницима када критикују, рекла је Бољевићева наводећи да забрињава то што се предлози струке унапред одбацују.

"Неопходно је да се ради на овом односу и да се струка препознаје и уједињује у аргументацији са Владом", рекла је Бољевићева.

Професор Правног факултета Универзитета "Унион" Богољуб Милосављевић оценио је да Србија која од недавно гради демократију није нипошто држава у којој се улога независних контролних институција и организација цивлног друштва уважава.

Подсећа да и ни сам Устав нема довољно јасних одредаба о позицији независних контролних инститруција, нити има јасну изложену улогу организација цивилних друштва.

Зато би, како каже, било добро да се у Уставу позиција независних контролних институција јасно искаже.

Као проблем види "неспремност носиоца власти да приме критику од независних контролних институција и организација цивилног друштва и то не само да се критика саслуша и аргументовано одговори, већ и да се грешка исправи".

Новинарка и чланица Комисије за жалбу савета за штампу Тамара Скроза каже да се у Србији више не поставља питање да ли су медији у рукама центара моћи јер је јасно да јесу.

Према њеним речима, право питања је како је до тога дошло и како то у пракси изгледа.

"Главни разлог што су медији упали у руке тих фамозних центара моћи јесте финансијски. Опште место је да без финансијских стабилности медија нема ни слободних медија. Неки медији једноставно су продали душу ђаволу, своје насловне стране и раде у интересу оног који има дубљи џеп. Мањина медија, који критички извештавају о Влади, буквално једва преживљавају", рекла је Скроза.

На скупу је учествовао и државни секретар министарства културе и информисања Саша Мирковић који је подсетио да су се све владе од 2001. године декларативно и формално, али и на сваки други начин, изјашњавале за процес приватизације.

"Последњи рок за приватизацију 2007. је миниран и овог пута се надамо да се таква ствар неће десити из просторг разлога што можете питати представнике прихватних медија колико им је тешко када виде колико су велике субвенције медијима који су у државном власништву", рекао је Мирковић.