Кључни тренутак за договор о борби против климатских промена

Шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Давенпорт је истакао да Европа придаје велики значај борби против климатских промена и да је донела низ мера за смањење емисије гасова стаклене баште, преноси Танјуг.

Давенпорт је рекао да Србија преузима вођство у региону и да се очекује да ове недеље представи своје планове на заједничкој конференцији Министарства пољопривреде и заштите животне средине и Европске комисије под покровитељстом премијера Александра Вучића и потпредседника Комисије Мароша Шефчовича.

"Одлука Србије о смањењу емисија штетних гасова и благовремено усвајање законодавства ЕУ у области климе и енергетике ће несумњиво имати позитивне ефекте", напоменуо је Давенпорт.

То ће, према његовим речима, допринети будућим инвестицијама у сектору енергетике, унапредити сигурност снабдевања енергијом, и коначно довести до преласка на привреду коју карактерише ниска потрошња угља.

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић указао је на значај завршног самита овог преговарачког циклуса, који ће се одржати у Паризу у децембру, када ће се видети да ли ће вишегодишњи глобални напори у борби против климатских промена уродити плодом.

"Ово је последњи политички тренутак у коме ће наша генерација моћи да постигне договор", упозорио је Јеремић и истакао да је за постизање напретка у овом процесу кључно разумевање политичких актера и стручњака.

Према речима бившег председника Генералне скупштине УН, Србија је пољопривредна земља са слабом инфраструктуром у којој би још једна катастрофална природна непогода попут прошлогодишњих поплава могла да уништи будућност многих генерација.

"Србија има шансу да учествује у преговорима о климатским променама", рекао је Јеремић и додао да је то добра прилика за сарадњу региона у енергетском сектору.

Јеремић је оценио да ће приватни сектор лакше ту препознати простор за сарадњу, али да владе земаља региона треба да играју енергичнију улогу.

Француска амбасадорка Кристин Моро истакла је да без учешћа грађана односно јавности не може да се постигне успех у заједничкој борби против климатских промена.

"Неопходан је допринос сваког грађанина да би владе схватиле значај борбе против климатских промена", рекла је она.

Француска, која је домаћин завршног самита овог преговарачког циклуса, укључила се у ту борбу јер, како је Моро навела, та "борба представља део борбе за поштовање људских права".

Владимир Ђурђевић, професор Физичког факултета на Институту за метеорологију, објаснио је да је главни разлог глобалног загревања повећана концентрација угљен-диоксида на планети, пре свега због прекомерне употребе фосилних горива.

"Наука је већ деценијама свесна проблема, али недостајала је веза науке и доносиоца одлука", истакао је он и упозорио да ако човечанство настави да овим темпом користи фосилна горива, штете по планету ће бити несагледиве.

Обновљиви извори одговор на климатске промене

Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета, истакао је да је енергетика најодговорнија за стање у којем је планета данас, а да је одговорност наше генерације огромна.

Најважнији део одговора на климатске промене је, према његовим речима, прелазак на обновљиве изворе енергије као што су сунце, ветар, вода, с једне стране, и енергетска ефикасност која, како је оценио, у Србији није на задовољавајућем нивоу.

Србија две трећине електричне енергије производи у термоелектранама, а једну трећину у хидроелектранама, упозорио је Рајаковић.

Потпредседница УО Националне алијансе за локални економски развој Ана Брнабић указала је на дијаметрално супротне трендове у ЕУ и Србији. Док ЕУ иде ка енергетској сигурности и диверзификацији, Србија и регион чине све да се одржи статус кво, сматра Брнабићева.

Према њеним речима, у Европи је за последње две деценије приметан тренд већег коришћења обновљивих извора енергије, а у Србији се у последњих 30 година производња енергије није нимало променила.

Глобалној дебати о климатским променама, коју је организовао ЦИРСД у партнерству са Амбасадом Француске, у резиденцији француског амбасадора присуствовао је велики број студената, стручњака, као и представника медија.