Одузимање возила за више од два промила алкохола?

Заштитна мера одузимања возила ће се, према Ребићевим речима, односити и на оне који возе без положеног возачког испита или одбију да се подвргну алкотестирању.

"Желимо да чујемо и судије за прекршаје о њиховом ставу о питању спровођења те заштитне мере", рекао је Ребић Танјугу на маргинама семинара у Суботици посвећеног унапређењу сарадње прекршајних судова и саобраћајне полиције, где ће ове измене бити једна од тема.

Ребић тврди да измене закона имају за циљ да унапреде ефикасност вођења прекршајног поступка и да санкцијама и новим решењима одвраћају од чињења прекршаја.

Ребић је додао да се изменама предвиђају и "ефикаснији механизми" на откривању прекршаја путем видео-надзора, рекавши како је то фокус рада Саобраћајне полиције, који у наредним годинама треба да се продуби.

"Желимо да поставимо један стандард да возачи буду свесни да ће, иако нису заустављени у неком тренутку, можда у неком наредном периоду доћи на кућну адресу позив да се изјасне о учиниоцу прекршаја", рекао је Ребић.

Начелник Управе саобраћајне полиције каже да је у претходних пет година било проблема у процесуирању таквих случајева, због чега су припремљене измене закона, у правцу стимулисања власника возила да јасно каже ко је управљао или да плати запрећену казну, без утврђивања ко је конкретно учинио прекршај.

"То је једна од тема о којој желимо да са судијама направимо заједники договор, односно стандарде којих ћемо се придржавати", рекао је Ребић.

Осим тога, у припреми је и Предлог измена Закона о прекршајима, који, како је рекао, треба да направи бољи систем за довођење лица која избегавају одазивање суду за прекршаје, и на тај начин отежу прекршајни поступак и праве додатне трошкове држави.

"Желимо да направимо амбијент где ће се грађани практично, ма колико то сад утопистички звучало, сами јављати судији за прекршаје да реше своје проблеме, а да избегну потенцијална довођења", рекао је начелник Управе саобраћајне полиције.

Ребић истиче да је Саобраћајна полиција у последњих годину дана знатно повећала активности на откривању саобраћајних прекршаја, па је тако у првих пет месеци ове године број откривених прекршаја у односу на претходну годину повећан 56 одсто.

Начелник наглашава да активности саобраћајне полиције чине сам први део процесуирања, док други представљају судије за прекршаје који треба својим пресудама да потврде рад саобраћајаца.

Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић предложио је да се споразумом о признавању прекршаја обухвате и они прекршаји за који је прописана забрана управљања моторним возилом.

"Суштински, то не би требало да буде спорно, тумачећи садашње одредбе Закона о безбедности у саобраћају и Закона о прекршајима, али би била добра једна измена за коју сам чуо да је најављена – да се прецизира да се и на такве прекршаје, којих није мали број, може применити институт споразума о признању прекршаја", рекао је Мариновић.

Председник Прекршајног суда у Београду нагласио је да је до сада у Србији склопљено више хиљада таквих споразума, од чега се 80 одсто споразума између самих грађана, прекршилаца и Саобраћајне полиције односи на прекорачење брзине у насељеном месту за 21 до 50 километара на час.

Председник Прекршајног суда у Суботици Љубо Симић истиче да тужбе Саобраћајне полиције чине више од половине предмета свих таквих судова у Србији.

"Морам да кажем да су то најквалитетнији захтеви по којима ми радимо у Србији. Међутим, живот увек диктира нешто ново, тако да увек има простора да се расправља", рекао је Симић Танјугу.