Економија иза затворских решетака

Зарада од индустријског погона и пољопривреде троши се на одржавање највећег српског затвора, а од ратарства и сточарства храни се више осуђеника него што је капацитетима предвиђено.

Док једни броје дане до слободе, други, њих 400, време скраћују радом. За то им следује и плата, од 3.000 до 7.000 динара. Зарађују је на њиви, ергели, у пилићарнику, штали. У башти већ зри парадајз, краставац, кромпир, купус и лук. Од ове године ту су и четири експериментална пластеника.

"Брже ми прође време, одувек сам хтео ово да научим. Планирам убудуће, кад изађем на слободу, да наставим да се овим бавим", каже Золтан Мојзиш, осуђеник КПЗ Сремска Митровица.

Повртарски технолог Дејан Мартиновић каже да се може рећи да је то органска производња пошто се мало употребљава хемија и да је храна намењена за потребе Завода, исхрану осуђених лица и за потребе њихових ресторана.

Мирка, Нела, Берта, Медена – са још стотинак музних крава, дневно дају и до 2.000 литара млека.

"Најбитнија ствар је да се води рачуна о хигијени, то је приоритет. Ујутру и увече имамо мужу. Један део у мањерке се сипа, а други је за 'Имлекову' цистерну", каже осуђеник Александар Матковић.

Фарма "Поток" основна је само за упошљавање осуђеника. Данас се ту, за исхрану у Заводу, приплод и продају, гаји око 1.000 свиња и оваца.

"Не успемо довољно да произведемо колика је потражња за свињама, односно свињским и јагњећим месом, јер се органски хране и све што користимо у исхрани сами производимо", објашњава сточарски технолог Бранислав Павков.

Највећи број осуђеника затекли смо у пољу – балирају сено. КПЗ за све има своје машине.

Део пољопривредне механизације производи се у оквиру Завода. Осуђеници, под стручним надзором, производе, између осталог, и приколице, дрљаче и фелне за домаће и страно тржиште. Та механизација најчешће се извози у Египат и Хрватску.

Завод обрађује 800 хектара земље. Нема ниједног запарложеног ара. Све је под пшеницом, кукурузом, сојом, воћем.

Заменик управника КПЗ Сремска Митровица Небојша Драгановић каже да су прошле године оквирно, од сопствене производње зарадили 100 милиона динара.

"Када задовољимо све наше потребе и када обезбедимо све што је нама потребно за наредну годину, остане добар део тих производа које ми продамо трећим лицима", каже Драгановић.

Следеће године у плану је садња дрвета пауловнија на 14 хектара и сређивање рибњака за узгој шарана.