Транспарентност: Непотпун правни оквир за заштиту узбуњивача

Транспарентност Србија наводи да ће недостаци у закону онемогућити да се адекватно казне одговорни за нарушавање права људи који су се осмелили да укажу на корупцију, преноси Бета.

Та организација у саопштењу наводи да су се већ показали у пракси неки од проблема у вези с тим законом, на које је Транспарентност благовремено указала Министарству правде и посланицима.

"Иако одсуство санкција неће сузити обим заштите узбуњивача, оно ће онемогућити да се адекватно казне одговорни за нарушавање права људи који су се осмелили да укажу на корупцију, расипање јавних ресурса, опасност по животну средину и здравље људи и друге неправилности", наводи се у саопштењу.

Транспарентност подсећа да је примена Закона одложена на пола године од усвајања, ради обуке судија за поступање у заштити узбуњивача, и да би се државни органи и послодавци припремили, али наводи да је потпуно несхватљиво што програмом обуке уопште није предвиђена индивидуална провера стеченог знања.

Та организација подсећа да је пре три месеца истекао рок који је Министарство правде имало да ближе уреди поступак унутрашњег узбуњивања, начин одређивања овлашћеног лица код послодавца који има више од десет запослених и додаје да нису измењени или допуњени закони који су значајни за заштиту узбуњивача (Закон о тајности података).

Транспарентност додаје да је указивала на недостатке Закона, међу којима су опасност да се институт узбуњивања "тривијализује", одсуство правила о награђивању, непостојање изричитог права узбуњивача да захтева правичну накнаду уместо поништења акта који представља одмазду, одсуство правила о неким специфичним случајевима.

"Будући да је ово један од најважнијих антикорупцијских прописа, Транспарентност Србија ће пажљиво пратити његово спровођење и указивати на могућности за унапређење, између осталог, коришћењем искустава из рада Антикорупцијског саветовалишта", наводи се у саопштењу.