Држава приватизује 11 бања, до краја године познат модел

Поједине специјалне болнице на југу Србије, по налогу Агенције за приватизацију, завршиле су процену капитала. Запослени страхују, јер тврде да је лоша приватизација појединих хотела нанела већу штету туристичким местима него корист. Важећи Закон о бањама из 1992. године, сагласни су многи, треба мењати што пре.

"Законом мора да се регулише правни статус природног лековитог фактора, да се регулише статус бања, као и сва она питања која се тичу одрживог развоја и управљања природно лековитим факторима и бањама уопште", објашњава директор организације за туризам и спорт "Сокобања" Љубинко Милченковић.

Ко ће, у случају продаје рехабилитационих центара, који су у многим бањама носиоци здрвственог туризма бити власник извора, многима је нејасно. За сада је то држава, док локалне самоуправе убирају ренту за коришћење лековите воде.

"Природни ресурс се не продаје, већ се корсти. Вероватно би требало мало више рачуна водити о рентној употреби бања, а касније ступати у партнерске однсе или давати у концесију", сматра Видоје Стефановић са природно-математичког факултета у Нишу.

Синоним за Нишку бању је Институт "Радон", који се такође помиње као могућа приватизација. У институту кажу да одлично послују и да је већ сада, у предсезони, свих 560 постеља попуњено.

"Овде постоји Клиника за кардио-васкуларне болести са коронарном јединицом, полуинтензивном негом и 40 кревета за стационарно лечење. Имамо и реуматолошку клинику, која је једина такве врсте од Београда па јужно и Клинику за ортопедију која је веома значајна јер се у њој раде операције кукова", поручује директорка Института Радон у Нишкој бањи Марина Дељанин Илић.

Да бање могу да успешно послују, и када су у рукама приватних компанија, најбоље потврђују Атомска бања Горња Трепча, Луковска и Пролом бања, или хотел Извор у Буковичкој бањи. Онима које пропадају, попут Куршумлијске или Бање Јошанице код Сокобање, приватизација би, можда, и могла да помогне да остану на туристичкој карти Србије.