Успон Анталије, рецепт за успешан туризам

На мапи најуспешнијих економија Европе, Турска заузима завидну шесту позицију. У земљи од готово 80 милиона становника, незапосленост је једноцифрена, нешто више од девет одсто, по чему може да се пореди са најразвијенијим европским државама, попут Немачке. Једна је од ретких земаља која не зависи од увоза, мада просечна плата не прелази 400 евра.

Турску су практично заобишла оба таласа светске економске кризе, а велики допринос развоју има туризам. Турску је прошле године посетило око 40 милиона туриста, а Анталијску регију на медитеранској обали, рекордних 12, 5 милиона. Због доприноса туризма економском расту, овај град ће на јесен угостити лидере Г20 најмоћнијих економија света.

Луксуз и карактеристично источњачки мир и хедонизам, привлачи на првом месту Русе, потом Немце, Холанђане, али и све више српских туриста. Анталија је за Римљане била најважнија медитеранска лука у овом делу света.

Уз више од два миленијума стару Хадријанову капију, породични дућан већ четири деценије нуди ћилиме, зачине, чајеве, а последњих 15 година сведочи вртоглавом расту туризма.

Више туриста значи и више и посла и за Мехмета Арслана. Овог продавца у Калеићију то је мотивисало да посао агента некретнина замени послом продавца у Калеићију, утврђеном делу старог града под заштитом УНЕСКО-а.

"Стари град није био нарочито занимљив туристима пре него што је реконструисан, а Анталија је потпуно другачије изгледала. Од када је Калеићи под заштитом, људи су почели да отварају дућане, бутике, радњице и почели су да користе стари град за живот, а туристи су похрлили", каже продавац Мехмет Арслан.

Ћилими које продају потичу из града Ушак у унутрашњости континенталне Турске. Нови модели по мустрама старих ткаља. Мехмет каже да туристе привлаче традиционалне шаре ћилима и, за њих, егозични зачини.

" Ја волим и да кувам, тако да ме обично питају да им препоручим како да их користе, често запишу и рецепт", додаје кроз смех.

Шетња Калеићијем води до новог рецепта. Пажњу прво привлачи бучни продавац, традиционална ношња, а онда сладолед. Не онај на који смо навикли, већ домаћи. Турци га зову дондурма. Потиче из Мармариса, а од класичног италијанског на какв смо навикли разликује се по неколико састојака. Салепа који се прави од луковице дивље орхидеје, затим смоле медитеранског дрвета мастике и козјег млека. Када продајете турски сладолед ви нисте само продавац, ви сте шоумен. То потврђује Саваш Шишман, који за себе каже да је најстарији продавац сладоледа у Анталији. Туристе забавља готово две деценије.

" Најчешће задиркујемо туристе да бисмо их привукли да пробају наш специјалитет. Називамо га и турском вијагром. То је, наравно шала, али углавном пали", објашњава Саваш.

Хотели - мали градови

Међу укусима и мирисима Медитерана, споменици који сведоче о византијској, селџучкој и отоманској епохи Анталије, све до музеја реформатора Ататурка. Плакати најављују парламентарне изборе, а да имамо сличности са Турцима говори и предизборно асфалтирање - дотеривање стварности. Улепшавање утисака није потребно за хотеле - градове у малом, којима и најпробиривљивији туриста не налази ману. Сезона траје од априла до новембра, а не јењава ни током три зимска месеца. Тада постаје мека за страсне голфере. Утисци посетилаца сведоче да је за турске угоститеље гост - краљ.

Према речима директора туристичке агенције "1 А Травел" Мехмета Гундуза, седмогодишње искуство рада у Србији сведочи да је туристима који се врате из Анталије заједничко да кажу да су се вратили размажени.

"Код српских туриста веома је популарна Алања због нижих цена, лепих плажа и доброг провода, али се такође траже луксузни хотели у Белеку, Анталији и Сидеу. Клијенти који воле да уживају у зеленилу, иду у Кемер", објашњава Гундуз.

Туристима из Србије је посебно је интересантан град Демре, у чијој близини је рођен Свети Никола.

" Свети Никола се касније током свог живота у Демре вратио, а туристи данас могу да посете Цркву светог Николе. Дакле, могу да уче, да се одморе и да се проведу - луксузно и повољно", додаје директор турситичке агенције "1 А Травел".

Они који би да упознају фолклор, не само Анадолије, већ свих седам турских регија, морају да погледају шоу "Ватра Анадолије". То је већ учинило 20 милиона људи широм света. Од Америке, преко Кине до Јапана. Достигнућа 120 плесача два пута су забележена у Гинисовој књизи рекорда. По најбржем плесу од 241 покрета у минуту и по најпосећенијој представи од чак 400 хиљада гледалаца.

Представа на коју се чека месецима, у јеку сезоне једна је од привилегија гостију хотела. Остале привилегије су луксузне собе, хедонизам на тањиру.

Све што је на тањиру, домаће је производње

Кажу да половина становника Анталијске регије ради у тирузму, а друга половина у пољопривреди. Све што је на трпези, домаће је производње. Под пластеницима се највише производи парадајз и краставац, а Турска је позната по извозу поморанџе, нара.

Пластеници у Турској покривају више од 5.000 хектара, од чега је око две трећине у Анталијској регији. То доприноси да се укус 300 сунчаних дана госишње, осети и на тањиру, а међу најупечатљивијима, аутентично турски укус баклаве. Остаје на непцима дуго по повратку са летовања.

У породици кувара Сахрана Цоклука прављење баклава је традиција. сахран је баклавџија последњих пет година, а занат је наследио од оца. Многе смо рецепте узели од Турака, можда бисмо могли да позајмимо и неку идеју за туристичку понуду.