Породичне свађе траума за децу, како им помоћи

Поводом Међународног дана деце–жртава насиља, омбудсман саопштава да се више од 3.500 породица у Србији налазило на евиденцији центара за социјални рад, углавном због занемаривања и физичког злостављања.

Према статистикама, више од 73 одсто мушкараца насилника у детињству је било злостављано, а чак 50 одсто девојака постају жртве, показују статистике.

Неким женама насиље је део свакодневице. Због патријархалног васпитања, због тога што су и саме као деца биле сведоци малтретирања мајке, али и зато што не верују да ће их ико заштитити, тешко доносе одлуку да напусте насилника. Неке од њих, на тај корак су се одлучиле јер су њихова деца била угрожена.

"Малтретирао га је, вређао га да је неспособан, бацао о под из чиста мира", прича једна од жртава.

Психички је било довољно да дете слуша галаму, лупање по кући, наводи још једна од мајки које су биле жртве насиља и објашњава да је то оставило последице по њено дете.

Жртве су желеле боље за своју децу.

"Свакако сам желела боље за своје дете, да не гледа свакодневну дреку. Дешавало се и да ме пребије пред дететом", прича једна мајка за РТС.

Заједно са мајкама, уточиште у Сигурној кући тренутно је пронашло осамнаесторо деце.

Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта за борбу против насиља у породици, каже да се, у оквиру могућности, пружа оно што је неопходно – иду, на пример, у школе које су близу сигурних кућа.

"Никад нико, макар се ја не сећам, а сетила бих се јер је то важно, није посебно обратио пажњу на децу и на неки начин евидентирао њихове потребе. Оно што ми деци омогућавамо то је оно најосновнијe", рекла је Станојевићева.

Психолошкиња Сигурне куће Мирјана Вуксановић Цимеша каже да је потребно да се са децом континуирано ради.

"Оно на чему ја инсистирам то је да им појачам самопоуздање, да препознамо њихове потребе и радимо на томе како би се они интегрисали и просто укључили у једну социјалну средину", објашњава Мирјана Вуксановић Цимеша.

Физичке ране зацеле, али оне на души остају. Деца губе самопоуздање, агресивнија су, а оно што је доминантно јесте страх.

Зоран Миливојевић, психотерапеут, каже да и нормална свађа може да трауматизује дете.

"Родитељи који често заборављају да је ту дете, једно или два детета, треба да разговарају са децом, да објасне деци да се мама и тата воле, али се не слажу о неким стварима", истиче Миливојевић.