Прихваћен дијалог СПЦ са Римокатоличком црквом

Сабор је одлучио да прихвати дијалог с Римокатоличком црквом, односно с Хрватском бискупском конференцијом, поводом намере Римокатоличке цркве да канонизује контроверзног кардинала Алојзија Степинца, надбискупа загребачког за време Другог светског рата и званичног викара оружаних снага такозване НДХ, јавља Танјуг.

У ту сврху Свети Синод ће, по налогу Сабора, образовати одговарајућу комисију, а како се наводи, разговараће се о Степинчевој улози у том трагичном раздобљу и то у контексту српско-хрватских односа у 20. веку.

У саопштила СПЦ наведено је и да је Сабор на заседању, од 14. до 29. маја, разрешио епископе Филарета и Георгија и изопштио бившег владику рашко-призенског Артемија и црноречког игумана Николаја.

Додаје се да су епископи канадски Георгије и милешевски Филарет разрешени од управљања повереним епархијама и стављени Сабору на располагање.

СПЦ саопштава да је Сабор одлучио да прихвати предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и успостављања канонског поретка у Македонији, пошто је за то испуњен услов, а то је пуштање из притвора архиепископа охридског Јована.

Како се наводи, СПЦ ће у том дијалогу представљати митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископи бачки Иринеј и захумско-херцеговачки Григорије, а уз њих ће, као представник канонске Охридске Архиепископије, бити и епископ стобијски Давид.

Додаје се да је први пут после заседања 2011. године на Сабору био и архиепископ охридски и митрополит скопски Јован, ослобођен пре неколико месеци из скопског затвора Идризово.

Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника СПЦ у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама ЕУ.

СПЦ наводи да је најважнија саборска одлука, одлука о установљавању нових празника у календару СПЦ, односно канонизација светог мученика пребиловачког који ће се славити 6. августа, затим светог Мардарија (Ускоковића), епископа америчко-канадскског и његов празник ће бити 12. децембра, као и преподобног Севастијана Џексонског (Дабовића) чији ће спомен бити 30. новембра.

Одређени су чланови Синода, а поред митрополита црногорско-приморског Амфилохија и епископа шабачког Лаврентија, чији мандат још траје, продужен је мандат епископу рашко-призренском Теодосију, а за новога члана изабран је епископ бачки Иринеј.

Сабор је, као и сваке године, посебну пажњу посветио, како се наводи, невољама цркве и народа на Косову и Метохији - донете су одлуке о путевима и начинима да се те невоље ублаже, а поновљен је и апел да се прогнанима и расељенима омогући повратак и опстанак на огњиштима.

Сабор је изразио захвалност Влади Србије и надлежнима, у првом реду Управи за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министарству правде, за свестрано разумевање и подршку, нарочито за ону на Косову и Метохији, као и захвалност Републици Српској - њеној влади и народу.

Сабор је донео и одлуке о прослави великог јубилеја - 1.000 година од смрти светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016), разним духовним и културним манифестацијама које ће почети ове године, а завршна свечаност биће 2016. године.

Сабор је пажњу посветио питањима црквене просвете и школства, верске наставе, научно-просветних установа, као што су Библиотека, Архив и Музеј СПЦ, научне делатности, информативне службе, а разматрано је и питање верске службе у Војсци Србије и предложене мере за њено побољшање.

Досадашња Епархија средњеевропска преименована је у Епархију франкфуртску и све Немачке, са седиштем у Франкфурту, пише у саопштењу.

У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји СПЦ, осим митрополита дабробосанског Николаја.