"Београдски дијалози" за унапређење економског развоја

Конференцију у Скупштини Београда отворио је премијер Србије Александар Вучић, који је рекао да мисли да је Србија, уз све проблеме са којима се суочавала, успела да сачува стабилност у земљи и региону, преноси Танјуг.

"Уз све проблеме са којима се суочавала, успела је да сачува стабилност у земљи, али је и допринела очувању какве-такве стабилности у другим земљама Балкана", истакао је Вучић на отварању скупа "Београдски дијалози".

Србија је, додао је, мала земља да би могла да говори о партнерству са Немачком или Европом, али је истакао да у њој живи поносан народ који држи до достојанства.

"Спремни смо да учимо од немачких пријатеља и да покушамо да барем једну десетину спроведемо у Србији", рекао је премијер и позвао немачке политичаре да још чешће посећују Србију.

Како каже, нада се да Србија није разочарала немачке пријатеље, те да ће они моћи да се поносе подршком коју су нашој земљи дали.

Истакао је да је Немачка, уз Италију, један од кључних привредних партнера Србије, те да је извоз Србије у ту земљу повећан пет пута у последњих 12 година.

Како је додао, Немачка је и кључни партнер Србије на европском путу са којом наша земља има робну размену вредну 3,2 милијарде евра.

Извоз Србије у ту земљу износи 1,3 милијарде, што је за 12 година повећање за пет пута, рекао је премијер.

Немачка, са улагањем од 1,2 милијарде евра, четврти је највећи страни инвеститор у Србији, а компаније из те земље у Србији запошљавају 26.000 радника, истакао је премијер.

"Приметно је континуирано повећање инвестиција и капацитета немачких компанија које већ послују код нас. У фокусу нам нису само финансијска средства која оне улажу, већ техничка помоћ", додао је Вучић.

Премијер је истакао и да су немачке компаније значајне за нас, као и да дају велики допринос српској привреди, а уз то су махом извозно оријентисане.

Учесници Београдских дијалога требало би да покрену иницијативу за одрживи развој и запошљавање, чиме ће бити начињен значајан корак напред у успешној сарадњи Немачке и Србије, у оквиру Немачке организације за медународну сарадњу ГИЗ.

Милер: Србији се диве и немачки привредници

Министар за економску сарадњу и развој у Влади Немачке Герд Милер истакао је да је Србија постигла импресиван биланс и привредни успон, којем се диве и немачки привредници.

У основи тога су мир и стабилност, рекао је Милер и похвалио Србију за добросуседске односе и залагање за стабилност у региону, посебно дијалог Београда и Приштине.

На свему томе земља гради своју привредну снагу, навео је немчки министар и додао да је неопходно младим генерацијама указивати на значај мира и стабилности, на снагу помирења, разумевања међу народима, јер је то основа за заједничко напредовање.

Србија, како је подвукао, као највећа земља у региону има посебну одговорност за стабилан и миран развој Балкана. И, према његовим речима, Србија томе доприноси.

"Ваш премијер предњачи у Бриселу као храбар, поштен борац, који јасно говори. Берлин позитивно гледа и узда се у њега", додао је Милер.

Најавио је да ће канцеларка Ангела Меркел ускоро посетити Београд, и да ће тада, као и на Самиту о западном Балкану у Бечу, упутити јасне сигнале у вези са европском будућношћу Србије и региона.

Србија је, истакао је, за Немачку снажан партнер и Берлин ће остати пријатељ Београду на европском путу. Напоменуо је и да Србија и Немачка иза себе имају 15 година успешне сарадње, те да је пред нама заједничка будућност у Европи.

"Ако издајете дозволу предузећима за рад у року од 28 дана онда ћу вам довести 100 немачких предузећа. Код нас добијање дозволе траје годину дана. Спознали сте шта треба радити и поставили праве оквире за инвестиције", рекао је Милер.

Србија је, истакао је, корачала храбрим путем, јер смањивање плата и пензија, као и дефицит испод три одсто није био лак посао.

"Знамо колико је то у Немачкој тешко. Увели смо кочницу за задуживање, а нисмо постигли тих три одсто дефицита. Али, на добром смо путу, и по први пут после пет деценија успели смо да имамо мање изадтке од прихода", рекао је немачки министат.

Истакао је и да га радује што је Србија данас на једној тачки где може да с правом каже да јој не требају стотине милиона кредита.

Снажни сте, додао је, и на тржишту капитала и то је разултат храбре политике Владе Србије.

"Данас смо на тачки где можемо да говоримо о новом стратешком партнерству, не више о односу донатора и прималаца. Подржаћемо вас и даље финансијски кроз пројекте и сарадњу партнерских организација, али настављамо сарадњу кроз стратешко партнерство, кроз размену знања, саветовање о темама будућности и слично", најавио је Милер.

Такође је изразио дивљење што Србија има велики потенцијал младе стручне радне снаге, те указао да је договорио са српским властима сарадњу у професионалном образовању младих.

"Брже до богатства могу доћи инсталатери, стручна радна снага, него министри. 'Бош-у' нису потребни филозофи и политиколози, већ су им важнији млади који су спретни у рукама и брзог схватања", нагласио је Милер.

Велики број младих, како је рекао, огроман је потенцијал Србије, али је неопходно да имају перспективу и зато је потребно инвестирати у њих.

С тим у вези је изразио жаљење што, приликом обиласка постројења "Боша", није видео ниједну жену која је на обуци за монтера.

Поред тога, навео је да је постигнут договор о заједничкој борби против азиланата, чији се број из Србије у Немачкој удвостручио.

"Тражићемо заједничке мере за решење овог проблема", објаснио је Милер.

Поновио је да Немачка поновио са Србијом жели да сарађује и по питању екологије, јер је питање заштите климе важно за човечанство.

Тежиште будуће сарадње биће и област екологије, јер је модерна привреда "чиста, зелена", а и морамо мислити на сутра, пошто нисмо последња генерација на овој планети.

Оно што, међутим, треба појачати је сарадња Србије и Немачке на пољу културе јер, како је рекао, култура брже и снажније повезује народе. 

Присутнима се обратио и градоначелник Београда Синиша Мали.

Сарадњом до развоја и нових послова за младе

У оквиру панел дискусије на тему искуства у немачко-српској сарадњи у оквиру ГИЗ, речено је да током 15 година сарадње Србије и Немачке није све увек било савршено, али да смо заједно учили и на крају дошли до сјајне сарадње која ће водити економском развоју, повећају запослености и оснаживању младих у Србији.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж изјавио је на панелу да је код нас, следећи пример дуалног образовања Немачке, уведено осам образовних профила у четири општине, где ученици раде и иду у школу, а имају менторе у компанијама "Бош", "Сименс", "Фалке".

"То је нешто што морамо да развијамо и да уведемо тај концепт у национални образовни систем. Мада, тешко је објаснити да монопол на образовању мора да се дели са неким", рекао је Чадеж.

Најавио је и да радна група ради на студији изводљивости када је реч о дуалном образовању, те да се нада да ће до краја августа или почетком септембра бити готова.

"Земље које имају развијено дуално образовање, имају нижу стопу незапослености младих. Та стопа је испод 10 одсто, док је у такође развијеним земљама које немају тај систем, стопа незапослености на нивоу 25, 30 или 35 одсто", рекао је Чадеж.

Према његовим речима, представници ПКС су разговарали са компанијама попут "МК групе", Моји брендови, Индустрија меса "Матијевић", које би стипендисте Фондације др Зоран Ђинђић кад се врате из Немачке примили у своје фирме на праксу.

"Кад већ добијемо назад те младе људе, пуне искустава, да се на овај начин потрудимо да их задржимо", рекао је Чадеж.

Навео је да 12 генерација стипендиста те фондације ниједна институција у Србији није подржала финансијски, али да ће сада ПКС то да учини.

"Подржаћемо програм и организацију, а посебно трошкове око путовања", рекао је Чадеж.

Помоћница директора Фонда за подршку инвестиција у Војводини и бивша стипендисткиња Фондације др Зоран Ђинђић, Биљана Врзић рекла је да је Немачка на првом месту по висини улагања у Војводини.

Према њеним речима, немачке компаније уложиле су више од милијарду евра и запослиле око 12.500 радника у Војводини.

"Немачке компаније пружају прилику младима да се по завршетку студија или праксе у иностранству врате у своју земљу и наставе да раде у интернационалном окружењу", рекла је Врзић.

Навела је да су немачке комапније у Србији веома задовољне младим људима који раде код њих, и да би то требало промовисати јер такве вредности могу да привуку стране инвеститоре да улажу, не само у производне делатности, већ и у истраживачко - развојне центре.

Говорећи о стипендији Фондације др Зоран Ђинђић, Врзић је рекла да она омогућава праксу у немачким компанијама, где се стиче не само радно, већ и животно искуство.

Председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић Пантић рекла је да и то удружење добија подршку и од Немачке, те да је женско предузетништво ушло у стратешке документе Владе Србије и да укључивање жена у предузетништво и главне економске токове последњих година све отвореније подржавају институције.

Навела је да удружење ради конкретне ствари на подршци предузетницама кроз обуку и вештине које повећавају њихову конкурентност, што је веома важно у процесу европских интеграција, јер постоји бојазан да ће мала предузећа пропасти кад се отвори тржиште.

"Да се то не би десило, треба радити на јачању конкурентности и међусобном повезивању, јер појединачно фирме нису довољно конкурентне", рекла је Поповић Пантић наводећи да би то требало радити и у земљи али и у региону.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да је сарадња Србије и Немачке показатељ до које мере улагање у образовање, рад на инвестицијама, улагање у одрживи развој јесте нешто што може да пробуди наду да ће и проширење ЕУ ићи другачијим темпом него што понекад изгледа.

Бојан Предојевић, председник УО Форума Србија-Немачка, подсетио је да смо у протекле две године имали више посета немачких званичника, међу којима и немачке канцеларке Ангеле Меркел.

"Имамо око 400 немачких фирми које запошљавају око 25.000 људи, а то је сведочанство одличној билатералној сарадњи Србије и Немачке", рекао је Предојевић.

Додао је да је 1990-их у Србији владао политички аутизам, али да је то прошлост.

"Сада влада узајамно разумевање, а заједнички циљ је да и Србија приступи европској породици земаља", рекао је Предојевић. 

Прва конференција "Београдских дијалога" одржана је 10. фебруара ове године, а политичари, привредници и експерти из Србије и Немачке дискутовали су на три панела о политичким и економским мерама које Србија мора да спроведе на путу до чланства у ЕУ и неопходности реформе државне управе.

"Београдски дијалози" су пројекат Форума Србија-Немачка и Београдског фонда за политичку изузетност, уз подршку немачког Савезног министарства за економску сарадњу и ГИЗ.

Циљ "Београдских дијалога" јесте да се ојача опредељење Србије да настави путем ка чланству у ЕУ, као и да се додатно изграде капацитети за спровођење дубинских реформи на том путу и то кроз отворени дијалог између доносилаца одлука и стручњака из Немачке и других држава чланица ЕУ, са једне, и Србије са друге стране.