"Отворени загрљај" за лакше укључивање у друштво

План је да 150 особа, које тренутно живе у установама система, започну самосталан живот, а да се кроз развој локалних услуга, превенира одлазак више од 500 особа у те институције. Европска унија уложила је у пројекат око пет милиона евра бесповратних средстава.

Није једноставно после деценија проведених у установи започети самосталан живот. Уз стручну помоћ и подршку, то није немогуће. Вера Пушкарић, Недељко Маринковић и Далибор Белашић, научили су како да се снађу у заједници, користе јавни превоз, иду у набавку, да самостално располажу новцем Посебно задовољство имје, кажу, што су добили посао.

У две стамбене јединице у Великом Поповцу смештено је 12 особа. Током годину дана они су припремани за самосталан живот.

"Не само њима, него и нама у установи најтеже је било одвајање. Били смо научени да живимо заједно. Дом у Великом Поповцу је некада била установа за децу и омладину и они су сви одрасли на нашим крилима", каже Драган Јевремовић, директор установе у Великом Поповцу.

Смештање у установе система, деценијама је био доминантан начин бриге о особама с менталним потешкоћама. Данас је то само решење за особе за које не постоји шанса да живе без сталног лекарског надзора.

Биљана Зекавица, Министарство за рад, борачка и социјална питања, истиче да је тенденција деинституционализација.

"Дефинитивно је корисницима дата могућност да у складу са својим преосталим способностима буду оснажени и да се припреме за живот у отвореном окружењу. То до сада није учињено јер ни локалне самоуправе нису имале капацитете, а ни методолошки се није успостављао развој ових услуга из разлога што је нови Закон о социјалној заштити дао пуни оквир", објашњава Зекавица.  

Др Моника Габани, вођа пројекта Европске уније "Отворени загрљај", напомиње да новац треба да прати клијента.

"У Србији новац долази из буџета, али такође локалне самоуправе су власници стамбених јдиница, кућа у којима особе с менталним потешкоћама живе. Такође, треба видети да ли је потребно подржати их финансијски или купити куће па их изнајмљивати", каже др Габани.

Крајњи циљ је да се особе с менталним потешкоћама врате својим породицама.

Зато је, показало се, неопходно и више дневних боравака и услуге помоћ у кући, као подршка породицама.

У перспективи је и развој социоздравствених установа. Кроз реформу примарне здравствене заштите, Министрство здравља планира отварање психијатријских амбуланти и саветовалишта.