Закаснело чишћење шума уништених ледом

Крајем новембра и почетком децембра прошле године лед, снег, вејавица и јак ветар, осим што су покидали оштетили далеководе, чупали су и ломили стабла и кидали гране у шумама источне Србије.

И сада када су шуме озеленеле виде се последице на подручју шумског газдинства Тимочке шуме. Оштећене су или уништене букве, грабове, храстове и четинарске шуме на више од 30.000 хектара, од те површине две трећине су приватно власништво.

"Шуме су скоро сто посто уништене. Прићи, урадити неку селективну сечу – то је сада скоро немогуће. Прилазни путеви су закрчени, не можемо физички да стигнемо да рашчистимо прилазе до шуме", каже Миломир Пертовић из Влашког Поља код Књажевца.

Шумари упозоравају да је опасно радити на терену са изваљеним стаблима, покиданим и испреплетаним гранама.

"Тренутно припремамо пројекат за едукацију пољопривредног становништва за безбедан рад у шумама оштећеним ледоломом. Tај пројекат је намењен заштити на раду имајући искуства неких земаља у окружењу гда је дошло до повређивања радника", објаснио је инжењер Борислав Јолџић.

Према подацима "Србијашума", највеће штете претрпеле су шуме на подручју Бољеваца, Кучева, Деспотовца, Крушеваца и Ниша.

У околини Књажевца шумари су започели и чисту сечу, план је да у наредном периоду, за неколико година обаве чисту сечу на 1.100 хектара.

Утврђено је да само у државним шумама има 850.000 кубика одумируће дрвне масе.

"Први циљ је да што већу количину ове пропадајуће дрвне масе, дрво је кварљива роба, изнесемо што пре на тржиште и да ту дрвну масу уновчимо. Оштећене дестабилизоване шуме, пре свега четинара, могу да буду извор биљних болести и штеточина", рекао је инжењер Војисав Јанковић из "Србијашума".

Јавно предузеће "Србијашуме" ће, како је акционим планом предвиђено, у наредне три године селективно сећи стабла и чистити ледом оштећене шуме. Већ наредног пролећа почеће пошумљавање тих површина како би се што је могуће пре обновиле лишћаре и четинари у источној Србији.