Продаја медија, предности и изазови

У 46. годину постојања Студио Б улази по свему судећи са новим власником. Двеста запослених, вредност капитала 31 милион динара, а дугови три пута већи - то је пакет који ће куповином добити нови власник.

"Очекујемо да Студио Б концепцијски остане какав јесте, то градска телевизија која једина прати проблеме грађана. То би требало да задржи, а неопходна нам је и финансијска инјекција, потребна су нам улагања јер опрема нам није обновљена десетину година", каже Ивана Вучићевић директорка Студија Б.

Док београдска телевизија ишчекује новог власника, неколико медија који програм емитују на језицима националних мањина противе се приватизацији. Питају се ко гарантује да ће нови власник желети да настави делатност.

"До сада није било заинтересованих купаца, једини излаз за наше медије је или промена неких од ставки закона који дефинишу наставак функционисања мањинских медија или гашење медија", истиче Емил Томов из РТ Цариброд у Димитровграду.

У медијским кућама предвиђеним за приватизацију ради око 2.500 људи. Новинарска удружења позивају синдикате да пробају да сачувају њихова радна места после приватизације, а државу да води рачуна коме продаје медије.

"Мислимо да је приватизација добра али да држава води рачуна ко су купци, да не дозволи да свако купи медије. Опасности су разне, од политичког утицаја, притајених економских утицаја, до непостојања гаранција да ће се бавити основном делатношћу", каже Петар Јеремић из УНС-а.

Посао започет још 2007. године држава је сада одлучна да спроведе до краја. Рок је 1. јул и неће бити померања.

"С обзиром на законске рокове, Агенција за приватизацију интензивно ради на комплетирању документације потребне за расписивање јавних позива. Број јавних позива и за које медије ће бити расписани први јавни позиви, зависиће од брзине комплетирања потребне документације", наводи се у саопштењу Агенције за приватизацију.

Највећи проблем је то што медији нису припремили неопходну документацију, а локалне самоуправе као власници највећег броја неприватизованих медија, нису донеле потребне одлуке. Закон је предвидео четири могућности- продају приватном лицу, куповину од стране запослених, поделу бесплатних акција запосленима или ликвидацију медијске куће.

"Закон каже да 1. јула сви који не буду приватизовани прелазе у власништво акционара односно власника свих оних који нису узели у акције у претходном периоду. Они који се буду изјаснили да то не желе или ко не буде имао власнике, биће брисани из регистра медија", каже министар привреде Жељко Сертић.

У Србији постоји 110 телевизија, 325 радио станица, више од 500 штампаних медија, а затварање процеса приватизације значиће отварање могућности да се зна ко је власник медија, што до сада није био случај.