Кубанске вакцине у Србији – нада за тешко оболеле

Договор о сарадњи у тој области, који је српска делегација постигла током посете Куби, обрадовала је пацијенте, лекаре и запослене у Институту "Торлак", који би том сарадњом поново могао да добије место које заслужује.

У настојању да обезбеде сарадњу у области здравства, претходних година на Куби су били министри Томица Милосављевић и Славица Ђукић Дејановић. Овога пута, после посете коју је предводио председник Републике, договорена је важна сарадња.

У најкраћем могућем року, а уз поштовање неопходне процедуре, на српском тржишту наћи ће се кубански лек за дијабетично стопало – за зарастање рана, и дуго очекивана вакцина која помаже оболелима од рака плућа.

"Договорили смо се не само да се тај лек користи овде него да заједно кренемо и да можда производимо неке друге лекове у Србији. То је наш циљ и да уз помоћ њиховог и нашег искуства направимо можда нешто ново и да будемо конкурентни у Европи и свету. Мислим да је то велики помак и наша историјска шанса", рекао је министар здравља Златибор Лончар. 

Вера Стоиљковић, директорка Института за имунологију и вирусологију "Торлак", каже да имамо људе са искуством и знањем, располажемо капацитетима у производњи вакцина стручним кадром и опремом и да су спремни за међународну сарадњу. 

Договорена је директна сарадња две земље, без посредника за увоз вакцине, али ће сви детаљи бити познати за две-три недеље. У више од десет европских земаља, а на захтев Европске агенције за лекове, та вакцина већ се клинички испитује.

"Битно је да што пре кренемо у ту процедуру, и из тог разлога ће наша делација за 10 дана бити тамо", каже Лончар.

Један број пацијената у Србији већ је користио ту вакцину. Међутим, давана им је мимо прописа јер код нас још није регистрована. Многи су одлазили и на Кубу јер им је њихова вакцина против рака плућа била једина нада.

Владимир Ковчин, онколог у КБЦ "Бежанијска коса", каже да не зна како су и колико дуго пацијенти користили вакцину, коју су сами набављали, тако да нема податке да би се њима баратало.

"Пацијенти се или нису редовно јављали или су избегавали да кажу да користе ту вакцину. Треба да прође известан период када се тај лек рутински користи и онда ћемо имати праве резултате", каже професор др Ковчин.

Одговарајући на питање ко би могао да узима вакцину, Ковчин каже да су то пацијенти који су оболели од карцинома плућа, који имају одређене рецепторе на површини малигних ћелија на које би, теоретски, та вакцина могла да делује. 

Терапија сада кошта око 6.000 евра. Лек који може да продужи живот, пацијент прима у четири дозе  – у оба рамена и оба кука. Исти поступак понавља се после 14 дана, потом још три пута на четрнаест дана, а онда по договору с лекаром.