Београд прославио Спасовдан

Литија, коју је предводио патријарх српски Иринеј, кренула је централним градским у 11.30, из Улице адмирала Гепрата, а пропратила су је звона са свих градских и приградских цркава. На челу литије налазио се Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица, преноси Танјуг.

На барјаку од црвеног броката је са једне стране била икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис "Општина Града Београда 1938", а са друге стране је била икона Свете Петке и порука "Ко Крсно име слави - оном и помаже".

Са леве и десне стране барјака носила су се два мала крста и два мала звона која су све време непрекидно звонила, а иза њих је ишло жито Храма и Града Београда, као и колач храма и Града.

У литији су били епископи, као и представници управе Града Београда, студенти богословије, питомци Војне академије и велики број грађана.

Литија, која представља једну од настаријих традиција Београда, кретала се од Адмирала Гепрата, преко Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразија где је код Теразијске чесме одржана прва молитва за здравље Београђана.

После молитве, литија се кретала Кнез Михаиловом и Париском до Симе Марковића где се код Саборне цркве одржава друга молитва у којој се моли за поштеду од страдања, мир и напредак.

Литија је одатле наставила Поп Лукином, Бранковом улицом, кроз Краљице Наталије и Добрињску до Адмирала Гепрата, где се по повратку у Вазнесењску цркву, испред гранитног Крста, одржала трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.

Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано.

Празник Вазнесења Господњег - Спасовдан, један је од 10 празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике - увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а 10 дана пре Духова.

По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа.

Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем - Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена.

Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео партијарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.