Тестови за ученике, анализа за стручњаке

Док ученици осмих разреда, које чека тест из матерњег језика, математике и провера знања из пет предмета, вредно уче, пуне руке посла имају и стручњаци из Завода за вредновање квалитета образовања јер је састављање тестова управо њихов задатак.

Гостујући у Дневнику РТС-а, руководилац Центра за испите Завода за вредновање квалитета образовања Драгана Станојевић рекла је да су задаци за осмаке већ увелико осмишљени и да су тестови при крају.

"Прво припремамо тестове, онда их преведемо на језике националних мањина. Тај посао је завршен и сада су финалне контроле да све буде како треба и тестови полако могу да иду у штампу", рекла је Станојевићeва.

Говорећи о томе ко смишља тестове и каква је њихова структура, рекла је да су питања "онаква каква их наставници припреме".

"Чланови радних група су наставници који раде у школама, првенствено у основим школама, рецензенти су професори на факултетима који одређују да ли је садржај исправан, а првенствено задатке праве наставници који раде са ученицима који су сада осми разред и на тај начин ми обезбеђујемо да задаци буду у складу са оним што учерници уче", објаснила је Станојевићева.

Како каже, сам садржај питања некима одговара а некима не одговара и треба имати на уму да највећи број замерки има на кобиновани тест.

Подсетила је да има само пет питања из биологије, четири из географије, историје и физике и само три питања из хемије.

"Када пишемо тестове руководимо се образовним стандардима, затим оним што ученици уче у школи и то је у директној вези са садржајима и програмима са оним што се налази у уџбеницима, затим се водимо истраживањима које спроводимо. Након сваког завршеног тестирања, повлачимо део тестова из школа и на основу тога радимо анализе квалитета, не само контроле како су ученици урадили, него контролу квалитета задатака - то су све ствари које утичу и којима се бавимо пре него што почнемо да радимо тестове за следећу годину", рекла је Станојевићева.

Одговарајући на питање колико је тест далеко од оног какав треба да изгледа, Станојевићева је рекла да смо далеко од тога јер то није школска пракса.

"Када правимо тест, имамо на уму да ученицима то не буде стресна ситуација. Завршни испит је стресан сам по себи зато што је елиминациони и утиче на ученике да ли ће они уписати жељену школи или неће", рекла је Станојевићева.

Према њеним речима, када би на таквом тесту дали питања са којима се они до сада нису сусрели, ученицима би то било тешко.

Истакла је да резултати на завршном испиту показују да веома мали број ђака има максимални број поена.

"Иако тестови спадају у просеку у средње лаке или средње тешке, они показују да, на пример, на комбинованом тесту, који је најлакши од остала три теста, прошле године био у просечном скору, да је најмањи број ученика имао 20 поена", рекла је Станoјевићева.

Без обзира на то што је то био лак тест, како каже, није било лако добити максималан број поена.

Да ли су оцене право мерило знања за Станојевићеву зависи "како у којој школи".

"И неки други параметри са којима се ми у Заводу водимо показују нам да зависи од школе до школе однос између оцена и постигнућа на завршеном ипиту", рекла је Станојевићева.

Станојевићева каже да средњошколци сада убирају плодове свога рада. "Оно што су радили протекле четири године показаће право светло на завршном испиту", закључила је Драгана Станојевић.