Алкохолизам не бира ни пол ни доб

"Оно што је забрњавајуће и што је као водећи тренд у последње време је да се алкохол проба у све млађим годинама", додао је Вујошовић.

"Алкохол се више не проба у 15. или 16. години, него је све више присустан код деце са 12 или 13 година", рекао је Вујошевић, на стручном скупу на тему "Човек и зависност" у Геронтолошком центру у Јагодини.

Нема поделе на женски и мушки алкохолизам, до скора је однос мушких и женских алкохоличара био један према 12 или 13, сада је један према три. Жене су га раније криле, сада пију по мушком обрасцу и то је нешто што је главна промена у односу на ранији период, објаснио је Вујошевић.

Он је оценио "да се алкохолижам од свих психијатрсијских оболења најмање лечи" и додао да се на лечење се јавља сваки десети човек који има проблема са алкохолизмом.

"Задатак друштва, медицина је ту сама потпуно немоћна, је у првентиви у општој кампањи и едукацији младих људи, и она мора ићи на све ниже и ниже узрасте", рекао је Вујошевић.

Лицермерје друштва према алкохолизму

Друштво има веома лицемеран став када је у питању алкохолизам "подржава алкохол и пијање и све што прати такав начин живота а оног тренутка када алкохолизам постане пороблем, када пређе у болест сви окрећу главу од тог појединца. То је лицемеран став целокупног друштва како год ми то називали", истакао је Вујошевић.

У наредном периоду треба радити како на едукацији младих људи тако и оних који раде са младим људима на лечењу болести зависности и алкохолизма и омогућити лечења свих оних који су прекорачили границу социјално прихватљивог пијења, оценио је он.

Трошкови државе за лечење алкохоличара су огромни, лечење болести зависности изазива велике трошкове, али на западу се о томе много више води рачуна. Најјефитинија је превенција, само је треба покренути, додао је он.

Велика је одговорност и на индустрији пића која се рекламира, на пример пиво и вино, и људи то прихватају не размишљајући о тамној страни алкохолизма. Једно време била је апсолутна забрана рекламирања пића, казао је он.

Вујошевић је истакао да нема правила која професија више пије, "алкохолизма има међу свим слојевима и међу докторима и међу новинарима, заиста свуда, нису алкохоличари само они који се виде пијани на улици".

"Алкохолизам је присутан у целокупном друштву и за разлику од других супстанци зависности, много је боље прихваћен, одомаћен у свакој средини, и у западној култури се сматра као део друштва", рекао је Вујошевић.

Психијатар и психотерапеут Томислав Седмак је истакао да алкохличари тешко прихаватју да имају проблем, и суштина је да прихватају да се лече, када се уплаше да ће нешто изгубити.

"Док год сматра да не губи ништа наставља да буде алкохоличар. Врхунска и најефикаснија мотивација за лечење алкохоличара је породица", рекао је Седмак.

На пример, претња супруге, са довољно поузданости, да ће га оставити и развести се, додао је он и оценио да "чак ни телесно здравље није убедљива мотивација за лечење алкохоличару", објаснио је Седмак.

Предавању је присустовало више од 50 лекара, психијатара, психолога, дефектолога и социјалних радника установа Србије, геронтолошких центара и Казнено поправног завода у Ћуприји. Њих је поздравила директор Греонтолошког центра Славица Дејковић.