"Колубара" и ТЕНТ годину дана после поплава

У јуну се очекује потпуна нормализација рада, од када ће се и најјефтинији угаљ из "Колубаре" поново продавати и грађанима. Пре годину дана, вода је од копова направила језера. Три копа су већ током лета враћена у рад.

Једанаест месеци исушиван је највећи коп Тамнава – Запад, који даје две трећине колубарског угља, али је копање угља делимично почело још у децембру.

Док се поправљају багери, извучени из воде, препричавају се тешки дани.

"Људи нису ни очекивали да је за тако кратко време могуће да се толика количина воде улије у коп", објашњава бравар на копу Тамнава – Запад Милан Милиновић.

Тешке ситуације се присећа и директор копа Горан Томић. Наводи да су прво покушали да истерају механизацију на више коте како би је спасли од воде.

"Како је вода надирала све већом брзином, морали смо да повлачимо и људе из најнижих делова копа како не би остали одсечени, односно заробљени", наводи Томић.

Рударски инжењер Ненад Ђоковић истиче да су то били врло тешки дани и да су радили и дању и ноћу, без годишњих одмора и слободних дана.

Први задатак је био оспособљавање пруге којом се колубарски угаљ допрема до обреновачких термоелектрана. Бујице су однеле део шина и насипе, па тих дана чак ни залихе које је рудник имао нису могле да буду испоручене термоелектранама.

Због недостатка угља и воде која је продрла у подрумске погоне Блока А, производња струје била је обустављена већ сутрадан. Драматична ситуација с обзиром на то да ТЕНТ Србији даје половину струје.

Управо на том месту одбрана од џакова за ТЕНТ била је висока готово два метра. Неки радници нису ишли кући ни по 10 дана.

Света Добријевић из обреновачких термоелектрана наводи да је залагање запослених и извођача који су се ту затекли било велико. Напомиње и да је реч о 200 људи, јер су остали због велике воде били спречени да дођу на посао.

Са воденом стихијом борили су се и на коповима "Костолца" и у Термоелектрани "Морава". И поред тешкоћа снабдевање струјом је било уредно.

Генерални директор ЕПС-а Александар Обрадовић објашњава да су поплаве нанеле и директне и индиректне штете.

"Директне штете су процењене на више од 30 милијарди динара, а индиректне чак више од 20 милијарди динара. Значи све оно што смо могли да произведемо и зарадимо на продаји те електричне енергије је изгубљено. То је у линији са проценама које су светски стручњаци изнели, а то је да ће систем ЕПС-а у прошлој и овој години претрпети ударац од око пола милијарде евра, укупно", каже Обрадовић.

Огромну штету претрпела је и "Електромрежа Србије". Уништене су многе трафостанице, а на западу земље клизишта су однела пет далековода.