Кад друго мишљење сачува живот

Друго мишљење многи препоручују, али га многи не практикују. Ако су оба мишљења лекара иста, онда пацијент нема шта да изгуби, али ако има разлике, може да добије много, на пример – сачуван живот.

Марија Здравковић, директорка КБЦ "Бежанијска коса", истиче да је питање биопсије веома осетљиво.

"Код биопсије се узима мали узорак, а стицајем околности не мора увек да се узме репрезентативан узорак. Патолози су свуда у свету најплаћенија група лекара јер управо они доносе одлуку о ком се обољењу ради", каже Здравковићева.

Професор доктор Радан Џодић, в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије каже да је у дијагностици кључ да се добро прегледа болесник и да му се верује.

"Треба да урадите преглед, да не гледате туђе извештаје, папире и сличице. Упркос трећем миленијуму нема ниједне непогрешиве дијагностичке процедуре", каже Џодић.

У онкологији, али и кардиологији практикује се да више лекара, односно конзилијум даје мишљење. Али најважније је да пацијент зна и разуме шта му се препоручује како би се определио за опцију у коју највише верује.

"Ја сам баш ових дана имао прилику да видим пацијента који је дошао са отпусном листом Земунске болнице, па је био на Звездари, све кардиологија, па је дошао и у КЦ Србије. То је стварно без потребе", истиче проф. др Миљко Ристић, директор КЦС.

"Не можемо за сваку дијагнозу тражити друго мишљење, јер би то било губљење и времена и снаге", каже академик Небојша Лалић који је и декан Медицинског факултета у Београду.

Проф. др Владимир Ђукић, хирург КЦС и државни секретар у Министарству здравља каже да се увукао црв сумње између лекара и пацијената.

"Ја се трудим да те мостове изградим поново и то мислим са доста великим успехом", истиче др Ђукић.

"Мени је много лакше када и неко други ко је компетентан да мишљење о мом мишљењу. од размене мишљења и пацијент и терапеут могу имати само користи", каже директор Клинике за васкуларне боклести КЦС проф. др Лазар Давидовић.

Доктор Зоран Радојичић, директор дечје клинике у Тиршовој указује да је значајно, ако постоји дилема и ако се ради о ретким болестима, да се чује друго мишљење и додаје да родитељи све чешће траже друго мишљење.

Једна студија Универзитета у Мичигену је показала да је код више од половине пацијената који су потражили друго мишљење дошло до промене у лечењу. Према другом истраживању, рађеном 2010. године у Америци, чак 70 одсто пацијената има поверење у своје лекаре и после њиховог става више не истражује и не поставља даља питања.