Сарадња инспектора за ефикаснију контролу

Рад инспекција координираће и обједињавати Координационо тело, које треба да предложи Влада Србије.

После избијања епидемије салмонеле у дому за старе у Вранићима код Чачка, утврђено је да је тај дом обилазило више различитих инспекција – санитарна, здравствена, инспекција Министарства за рад, борачка и социјална питања. Свака од њих је радила у оквиру својих надлежности, али није било координације.

Светлана Тадић, шеф Одсека за санитарни надзор Моравичког управног округа, истиче да санитарна инспекција врши надзор само над спровођењем мера за сузбијање заразних болести које предложи Завод за јавно здравље.

Биљана Зекавица из инспекције Министарства за рад, борачка и социјална питања каже да су указивали надлежним инспекцијама када су уочавали пропусте који би могли да имају везе са здравственом инспекцијом или инспекцијом рада.

"Такође смо тражили да нам доставе информације за област за коју смо ми надлежни, али то је све била наша одлука, у смислу да није прописано, већ се подразумева", додаје Зекавица.

Убудуће, свих 36 различитих инспекција, које су до сада радиле потпуно самостално, како прописује нови Закон о инспекцијском надзору, мораће да сарађују. Њихов рад ће бити обједињен и координиран.

Посланица у Скупштини Србије Александра Томић каже да се предлогом закона уклањају недостаци који постоје у практичном раду инспекцијских органа.

"Треба да у року од две године успоставимо е-инспектора који ће моћи да, на основу обједињене базе података, има све потребне информације за рад на терену. Први пут имамо надлежност у раду сиве економије, чиме отклањамо све могућности корупције", рекла је Томићева.

Инспекцијски надзор се планира и мора бити најављен, осим у случају нерегистрованих привредних субјеката, када је могућ без обавештења и без издавања налога.

"Овај закон уређује системске новине за све инспекције. Оне се пре свега односе на уређење процене ризика, уређење јасних овлашћења и дужности у надзору према нерегистрованим субјектима, координацију свих инспекција и превентивно деловање", објашњава Милан Стефановић из УСАИД-овог Тима за регулаторне реформе у привреди.

Казне ће убудуће плаћати не само појединци и предузећа која крше законе већ и инспектори који не буду савесно радили свој посао. За инспекторе који крше закон и праве пропусте у раду предвиђене су казне 50-100.000 динара.