Каснија трудноћа, већи ризик

Начелница Одсека за пренаталну генетику у Клиници у Вишеградској Оливера Контић Вучинић рекла је гостујући у Дневнику РТС-а да би жене са одређеним хроничним проблемима пре затрудњивања требало да оду на Одсек за пренаталну генетику на одређена испитивања.

"Те жене би требало да ураде одређене тестове и анализе, а затрудњивање данас на жалост, иде у све старијој животној доби што доноси одређена хронична обољења почев од дијабетеса, па до хипертензије", објашњава Оливера Контић Вучинић.

Истиче да је Одсек за пренаталну генетику место где би жене које имају неки хроничан проблем пре самог затрудњивања требало да дођу.

"Њима је потребна одређена терапија да би се одржало њихово здравствено стање, а веома је важно да се јаве пре затрудњивања како би та терапија која је често неспојива са трудноћом била адаптирана", каже начелница Одсека за пренаталну генетику у Клиници у Вишеградској Оливера Контић Вучинић.

Додаје да је клиника у Вишеградској терцијарна установа у коју се упућују пацијенти не само из Београда већ и из унутрашњоисти.

"Имамо мултидисциплинарни тим стручњака који знају да раде свој посао, тим који може са свих аспеката да осмотри проблем и да предложи најбоље решење", каже Контић Вучинић.

Додаје да је у Србији уобичајна пракса скрининг на анеуплоидије, односно дабл тест или трипл-квадрипл тест и да је неопходно урадити, уколико се скринингом констатује да постоји повишени ризик, потврда тога или одбацивање кроз дефинитивну дијагнозу.

"То је начин да се из опште једне популације трудница независно од њихових година издвоји група трудница, захваљујући том тесту који је комбинација биохемијских анализа и ултразвука, она група која носи бебу која је под повишеним ризиком за неку од хромозомских проблема као што су Даунов синдром или њему слични синдроми", објашњава начелница Одсека за пренаталну генетику у Клиници у Вишеградској.

Каже да је у Србији однедавно доступан транквилити тест који може да се уради после 10. недеље трудноће и који будућим мајкама може да пружи неопходну сигурност.

"Тај тест је везан за нешто чему смо се сви надали последњих 15 година. Оног тренутка кад је постигнуто то да из мајчине крви може да се детектује проблем који се односи на генетичку основу бебе коју носи, направљен је фантастичан помак у овој дијагностици", каже Оливера Контић Вучинић.

Додаје међутим, да треба да се зна да је то још увек скриниг тест и да нема дефинитивну дијагностичку потврду.

"Али његова тачност је 99,9 одсто. Наравно да постоји стопа лажно позитивних или лажно негативних резултата неких случајева којих је 0,01 одсто где тест може да каже да беба може имати проблем а онда амниоцинтезом то не докажемо или обрнуто", објашњава Контић Вучинић.

У Америци је свака пета жена која се порађа старија од 35 година. У последњих 10 година, у Европи се број старијих прворотки у неким земљама удвостручио, у некима утростручио, а прецизних података за Србију нема.