Фридом хаус: Погоршање слободе медија у свету и Србији

"Фридом хаус" истиче да је контрола медија пооштрена а новинари широм света наилазе на све већа ограничења која им намећу владе, криминални кругови и власници медија.

Према наводима извештаја, индекс слободе медија у Србији је опао са 37 на 40 поена "због све израженијег узнемиравања и напада на новинаре и ограничавања њиховог рада од стране владе као и смањења разноврсности медијске понуде после отказивања значајнијих политичких контакт емисија," наводи се у извештају америчке организације која се бави људским правима и слободом штампе, преноси Танјуг.

Када је реч о окружењу, Србија је рангирана лошије од Мађарске (31 поен), Бугарске (32) и Црне Горе (39), које су такође "делимично слободне" дели место са Хрватском, а котира се боље од Румуније, Албаније, Косова, које је посматрано одвојено и има 49 поена, Босне и Херцеговине (51), Грчке (51) и Македоније (58) .

Словенија је са 25 поена једина "слободна" међу земљама бивше Југославије, а ту оцену има још 29 земаља Европе.

"Фридом хаус" својим извештајима рангира земље и регионе као слободне, делимично слободне и неслободне рангирајући их по броју поена - од 0 - за најслободније до 100 за најмање слободне.

"Ситуација на Балкану је погоршана," оцењује "Фридом хаус". Низ земаља западног Балкана је током 2014. наставио да показује забрињавајући образац кршења слободе штампе, износи се у извештају.

Када је реч о условима у којма делују медији у региону, постоји неколико уобичајених проблема - прибегавање тужбама за клевету и увреду од политичара и пословних људи како би се сузбило критичко извештавање, провладина пристрасност јавних емитера, притисак политичких лидера и приватних власника на уређивање медија који изазива аутоцензуру, малтретирање, претње и нападе на новинаре који остају некажњени и нетранспарентна власничка структура, оцењује "Фридом хаус".

Та организација наводи да је Влада Србије током године настојала да контролише извештавање о поплавама које су погодиле земљу у мају, а такође се износи да је прибегавала директно "непријатељској реторици и узнемиравању" независних новинара. Такав притисак је, како каже "Фридом хаус", мотивисао емитере да откажу значајне политичке контакт емисије, наводи се у извештају.

Македонија је за последњих пет година забележила пад за 10 поена. Неколико опозиционо-оријентисаних медија било је принуђено на затварање, а новинар Томислав Кезровски је остао у притвору током 2014. године под сумњивим оптужбама да је открио идентитет заштићених сведока у једном случају убиства.

У Црној Гори, услови су се погоршали од када се Мило Ђукановић вратио на место премијера при чему су независни медији попут Вијести, Дана и Монитора били изложени тужбама, а физички напади и непријатељска реторика владе пролазили некажњено.

"Фридом хаус" напомиње да данас само 14 одсто светског становнишва, односно један на сваких седам становника живи у земљама где је штампа слободна, односно где је безбедност новинара гарантована, политичко извештавање снажно и независно, а мешање државе у медије минорно.

Од земаља које су праћене прошле године, 63 или 32 процента су биле слободне, 71 или 36 процената делимично слободе и 65 или 32 процента неслободне.

По овој организацији, најгора ситуација је у Белорусији, на Криму, Куби, Еритреји, Ирану, Сирији, Северној Кореји, итд, а најбоља у Норвешкој, Шведској и Белгији.

Сједињене Америчке Државе су на 34. месту од 199 земаља. САД су у најновијем извештају лошије рангиране због притварања, малтретирања и грубог поступања полиције према новинарима током протеста у Фергусону, наводи се у извештају.

Најбоље рангирана регија је Европа али је у њој забележен други по величини пад током последњих 10 година, наводи "Фридом хаус" износећи примере погоршања медијске ситуације у Грчкој, Мађарској, Француској, Британији, Исланду али и на Балкану.

Према "Фридом хаусу" један од главних фактора који је утицао на погоршање медијске ситуације у свету уопште је доношење рестриктивних закона о медијма, као у Русији и Мексику, физичко насиље и застрашивање новинара су и даље изражен проблем, нарочито у земљама попут Сирије и Нигерије.

"Владе користе безбедносне и антитерористичке законе као изговор да ућуткају критичаре," рекла је АП-у Џенифер Данхам пројектни менаџер извештаја.

Милитантне групе и криминале банде, додала је, све више прибегавају огољеном застрашивању новинара, а власници медија покушавају да манипулишу садржајем у служби њихових политичких и пословних интереса.