Јанковић: Омбудсман штити власт од ње саме

Саша Јанковић је, у интервјуу Фонету, рекао да је у најбољем интересу сваке власти да пропусти у њеном раду буду идентификовани и да то учини онај ко не зависи од ње, јер је само тако слободан да каже у чему је проблем.

Исправљањем таквих пропуста, истиче Јанковић, само се учвршћује поверење грађана у власт.

"Ако се онај ко указује на неспорне проблеме у остваривању права грађана и грешке у раду органа власти проглашава непријатељем, онда су интереси грађана и њихова права у ствари непријатељи, а мислим да то није ничија политичка платформа", нагласио је Јанковић.

Истиче да као Заштитник грађана нема никакав спор са влашћу, већ да само ради свој посао, прописан Уставом - а то је, додаје, контрола рада органа власти.

"Када министар одбране одбије да поштује закон, то онда није спор између министра одбране и Заштитника грађана. То је спор између министра одбране и закона и мој посао је да на такве пропусте указујем", објаснио је Јанковић, истичући да је јавност суштинска снага институције омбудсмана.

Према његовим речима, ниједна власт до сада "није показивала претерано разумевање за концепт институције омбудсмана".

"Било би добро када би свака власт схватила да омбудсман постоји да је штити од ње саме и да указује на пропусте у њеном раду", рекао је Јанковић.

Од поштовања препорука Заштитника грађана, подсетио је Јанковић, зависи и то како ће власт бити оцењена, бар са аспекта поштовања права грађана.

Упитан да прокоментарише критике да се бави политиком, које на његов рачун долазе из редова највеће странке владајуће коалиције, Јанковић је одговорио да би требало сагледати да ли су такве критике основане или не.

"Ја радим свој посао. Мој посао, по Уставу, јесте контрола рада органа власти. Ако је политика указивање на пропусте органа власти у остваривању права грађана, онда се бавим политиком, али то сасвим сигурно није политика", нагласио је Јанковић.

Институција Заштитника грађана, према његовим речима, има само једну политику, а то је политика бескомпромисне контроле органа власти у погледу законитости и ради бољег остваривања права грађана.

Јанковић сматра да критике које му упућују представници власти само доказују оцену коју је, као Заштитник грађана, изнео у свом извештају за 2014. годину, а то је да се онај ко ради свој посао и указује на неправилности и незаконитости проглашава за издајника.

"Уместо да се погледа како да се отклони проблем, тај неко се често проглашава за издајника, за страног плаћеника, тако да се наш јавни простор практично прља на начин који савесне, одговорне, озбиљне и пристојне људе тера из њега", упозорио је Јанковић.

Таква врста јавног дијалога, сматра Јанковић, води томе да људи кажу: "Шта ми треба да се уопште појавим у јавности, ако ћу сутра бити изложен таквим личним дисквалификацијама".

Година 2014. тегобна по грађане 

"Прошла година је била тегобна за права грађана и морам да констатујем да у добром делу области постоји погоршање", оценио је Јанковић.

Као пример, поменуо је чињеницу да су смањене пензије и то на један, како је навео, правно доста споран начин о којем ће се коначно изјаснити Уставни суд.

"Имали смо и ситуацију да се неки закони примењују крајње неправично, попут Закона о солидарном опорезивању, јер се тај порез обрачунавао и у ситуацијама када законодавац није желео да се то обрачунава, нити је то било примерено", указао је Јанковић.

Како је оценио, администрација у Србији је и даље остала подложна партијским утицајима, а нису спроведене ни све оне најаве и стратегије за њену реформу, већ је она остала неорганизована и нерационална.

"Више од 40 одсто притужби које сам добио тицале су се неефикасне администрације, одлука без образложења и погрешне примене права", илустровао је Јанковић.

Сматра да је позадина свега потискивање великог броја квалитетних кадрова у администрацији и то у атмосфери у којој се професионализам сматра за претњу, док се свака критичка и стручна оцена често означава као евентуална опозиција или бављење политиком.

Указује и на то да се у администрацији подстиче послушнички однос, у којем је државни службеник само продужена рука политике, што не сме да буде ни по закону, ни по суштини државне службе.

"Наша локална и државна администрација под превеликим су утицајем политике. Када се донесе закон, његово спровођење не сме бити ствар политике", него струке, рекао је Јанковић и напоменуо да у администрацији нема довољно организације и да су донете стратегије међусобно супростављене.

Закони су у 2014. по правилу доношени у хитној процедури, што значи да нису на довољно квалитетан начин расправљани, подсетио је Јанковић и указао да су њихове одредбе, због тога, често непознаница и изазивају тешкоће у примени.

Како каже, током прошле године посебно су рањиве групе непримерено трпеле последице тешке економске ситуације. Као пример, поменуо је пензионере са малим примањима и људе који примају социјалну помоћ.

Осим тога, правосуђе као основни механизам контроле и законитости није стало до краја на ноге, сматра Јанковић и напомиње да у правосуђу и даље постоји политички утицај, кроз начин именовања носилаца одређених дужности у систему.

У Високом савету судства и Државном већу тужилаца и даље су они људи који су учествовали у првој генерацији реформе судства која је имала катастрофалне последице, рекао је Јанковић и подсетио на вишемесечну блокаду рада правосуђа услед штрајка адвоката и проблема са увођењем нотарске службе.

У овом моменту једино размишљам о томе како да свој посао радим још боље, објаснио је Јанковић и упозорио да "имамо повећање броја притужби у прва три месеца ове године за 66 одсто у односу на исти период прошле године".

"Чини се да повећану видљивост коју институција Заштитника грађана има, захваљујући политичким коментарима на мој рад, грађани препознају као додатну потребу да ми се обрате", сматра Јанковић.

Заштитник је истакао да је спроведено 89 одсто његових препорука државним органима, што показује да органи власти суштински знају када направе грешку и да је исправе онда када Заштитник грађана покрене поступак.

"То говори да Србија и њена администрација нису осуђене на лош рад, да грађани нису осуђени да се 'преко нишана' гледају са администрацијом, као и да конфликтна атмосфера која се у нашем друштву ствара није нужна", закључио је Јанковић.