Краљевачки спортисти у борби за донорске картице

Да су спремни да помогну, фудбалери Краљевских круна показивали су и раније. Учествовали су у хуманитарној акцији у којој се прикупљао новац за нова плућа њихове суграђанке Ирене Пауновић.

Димитрије Деновић каже да су на тај начин хтели да потврде своју хуманост – да потпишу донорске картице и позову остале спортске клубове да се придруже акцији.

"Било је скупљања новца за болесне људе, помагања за време земљотреса, великих поплава... То је неки генерални план нашег клуба – да морамо да будемо друштвено активни у нашој заједници", каже тренер Виктор Тодоровић.

Душан Рајовић је картицу потписао јер, каже, никада се не зна када ће неком затребати помоћ.

До сада је у Краљеву донорске картице потписало 2.300 грађана.

"Између 60 и 70 Краљевчана чека трансплантацију, нажалост, многи је не дочекају јер нема довољно донора... Свакодневно радимо на едукацији и наша је идеја да до 2016. имамо 5.000 донорских картица", наводи Владимир Новић, локални координатор кампање "Продужи живот".

Статистика показује да су много веће шансе да нам у животу затреба орган него да будемо давалац органа. Исто тако, истраживања су открила и да је већина спремна да прихвати орган, али, на питање да ли бисмо били потенцијални давалац органа, позитиван одговор даје много мање испитаника.

Трансплантација је код нас, као и у целом свету, прихваћен и успешан начин лечења болесника којима отказује неки од виталних органа. Такав метод лечења започет је пре око једног века, када је једна од првих трансплантација рожњаче урађена у Чешкој 1905. године, први бубрег је пресађен пола века касније, а срце 1967. године.

Добровољно донирање органа и ткива подржавају све традиционалне верске заједнице, сматрајући то чином племенитости и личног избора.