Злоупотреба афирмативних мера за школовање Рома

Председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић упозорава да у списак за алтернативне мере, намењене ромским студентима приликом уписа на факултете, улази између 10 и 20 одсто припадника већинске заједнице, преноси Бета.

"Уставно је право да се студент приликом уписа не мора изјаснити о националној припадности. Са друге стране, свако може да донесе потврду из бирачког списка као доказ да је припадник ромске заједнице", објашњава Михајловић и додаје да то злоупотребљавају и они који нису Роми.

Указују да се након уписа на факултетима појављују "новооткривени Роми" и накнадни спискови, чиме се афирмативна акција обесмишљава.

Канцеларија за људска и мањинска права од Националног савета и Савета за инклузију Рома добија спискове и прослеђује их Министарству просвете у јулу.

Михајловић наглашава да би све у вези са уписом по мерама афирмативне акције требало решити до јула, а не чекати септембар.

"Нека на пример 15. јул буде рок да се доставе спискови ромских студената и ко се изјаснио као Ром до тада, то је то. Нема накнадних спискова", предлаже Михајловић једно од могућих решења ове злоупотребе.

С тим су се сложили представници Медицинског и Фаултета за безбедност у Београду, који су предложили и да се приликом уписа на факултет, упише национална припадност и да се раније, већ на крају средње школе, евидентирају ромска деца заинтересована за одређене факултете.

Начелница сектора Министарства просвете за високо образовање, Љиљана Тодоровић каже да се ради на "уобличавању" правног оквира и изради интегралног законског решења. 

"Праксис": Роми живе у дубоком сиромаштву

Невладина организација "Праксис" наводи да се, поред огромног сиромаштва, Роми у Србији суочавају и са кршењем људских права, дискриминацијом, антиромском реториком, као и насиљем које угрожава њихов живот и повређује достојанство.

Србија не може да напредује уколико део њеног становништва остане на маргинама друштва, сматрају из те невладине органитације.

"Праксис" наводи да нова стратегија за унапређење положаја Рома, чија израда је у току, мора да успостави тело које ће бити одговорно за праћење остваривања циљева Стратегије и Акционог плана.

Како се додаје, стратегија мора да садржи решења за унапређење мере за запошљавање и економско оснаживање, побољшање услова живота у ромским насељима у погледу инфраструктуре и статуса насеља, унапређење система социјалног становања, обезбеђивање континуитета у образовању, посебно ромских девојчица.

Стратегија, према тој невладиној организацији, мора да има и мере за решавање проблема сегрегације ромске деце у школама и уопште на превенцију и сузбијање дискриминације ромске популације.

"Србија посебну пажњу треба да обрати на јачање капацитета органа јавне власти за планирање и спровођење предвиђених мера, као и на то да обезбеди одговарајућа средства у буџету за спровођење стратегијом постављених циљева", пише у саопштењу.

"Праксис" је домаћа, невладина и непрофитна организација, основана 2004. године у Београду, која се бави заштитом људских права, пружањем правне заштите и јавним заговарањем за уклањање системских препрека у приступу правима.