Десетине хиљада лишене пословне способности

Према подацима Републичког завода за социјалну заштиту у 2012. било је скоро 29.000 особа лишених пословне способности, 20 одсто више него 2011, док је у 2011. забележен раст од 33,9 одсто, навела је Косана Бекер, преноси Бета.

Истиче да подаци нису комплетни, будући да нису укључени млади до 26 година, као ни случајеви у којима су родитељи продужили родитељско право, пренео је портал Еурактив.

Бекерова је рекла да је разлог за лишавање пословне способности најчешће ментални инвалидитет или психосоцијална тешкоћа, што значи да је реч о дискриминацији, јер се особи ускраћују права на основу личних карактеристика.

Ово је у супротности са Конвенцијом УН о особама са инвлидитетом, коју је Србија прихватила, рекла је помоћница поверенице, а на скупу је истакнуто и да је Европска комисија први пут указала на тај проблем у Извештају о напретку прошле године.

Као још значајније, Бекерова је истакла да се одлуке доносе произвољно, јер не постоје прецизни критеријуми за то да ли је одређена одлука "разумна" а расуђивање "нормално".

Губитак грађанских права

Последице лишавања пословне способности су далекосежне, јер та особа више не може да гласа, да добије држављанство, да одлучује где ће живети или да ли ће наставити трудноћу или је прекинути, навела је Бекерова.

Представница организације за заштиту особа са тешкоћама МДРИ Драгана Ћирић Миловановић рекла је да Србија има један од најрестриктивнијих система у погледу старатељства, јер предвиђа лишавање права у одлучивању у свим областима, а особе су најчешће смештене у институције социјалне заштите.

"Пракса чак врло ретко користи и оне могућности које закон пружа. То је пре свега делимичо лишавање пословне способности, које се примењује у безначајно малом броју случајева", рекла је Драгана Ћирић.

Додала је да и кад се примени та могућност не наведу се области у којима особа може самостално да одлучује, па је тиме у пракси заправо лишена пословне способности у потпуности.

МДРИ се, како је навела, залаже да се особама са тешкоћама омогући да одлуке доносе уз подршку, односно да се чују њихове жеље и да им се пруже савети и предоче евентуалне последице, након чега би они имали право на последњу реч.

Као могући разлог наглог повећања броја особа лишених пословне способности, она је навела извештај Комитета за превенцију тортуре из 2008. у којем је непрецизно перпоручено да се регулише статус особа које су смештене у институције, па је након тога било и случајева готово групног лишавања пословне способности.

На скупу је било речи и о злоупотребама медицинске документације ради интереса, пре свега преузимања имовине попут станова, и наведено је да таквих случајева има, али да у највећем броју случајева лишавање пословне способности није последица зле намере, већ праћења устаљене лоше праксе и предрасуда.

Адвокат Комитета правника за људска права Јуком Кристина Тодоровић рекла је да предлог за лишавање пословне способности често подносе породице, али и центри за социјални рад и то у тренутку када им се особе обрате за новчану помоћ а они препознају да имају менталне тешкоће.

Навела је да предлог најчешће садржи само неколико реченица, да је образложење често неодређено, попут "због болести", као и да се особи поставља привремени старалац који би требало да води рачуна о тој особи, али да је он пасиван.

Тодоровићева је додала да је проблем и у вештачењу, будући да се са особом о којој се одлучује не обавља разговор, већ се често узима само документација из здравствених установа, која је некада стара и 10 година.