Читај ми!

Шта мучи српску "мученицу"

Од 2.000 регистрованих произвођача алкохолних пића у Србији, у протеклих пет година лиценцу је задржало само 300 дестилерија. Остали послују у сивој зони. Непоуздана метода утврђивања порекла воћне сировине у ракији један је од разлога за гашење дестилерија, тврде произвођачи.

За ракију и вино увек има места и новца. А да ли у земљи шљива има довољно сировина за производњу? Неке наше ракије су скупље од вискија и ниједна извезена флаша се није вратила због лошег квалитета.

Последњих година ситуација се мења и, како тврде упућени, због непоузданих лабораторијских метода и различите документације, произвођачи је све теже пласирају.

"Можете доћи у ситуацију да пошаљете узорак, на основу домаћих анализа, у иностранство, односно пошаљете целу испоруку у иностранство, и неко утврди тамо да анализа не одговара", каже Иван Урошевић, председник Групације производње алкохолних пића.

За многе наше произвођаче, анализе квалитета алкохолних пића скупе су и у иностранству, па се обраћају домаћим лабораторијама с лиценцом. Једна од њих, лабораторија у Бечеју, проверава квалитет вина и ракија по међународним методама.

"Порекло етанола указује на то да ли је етанол, конкретно код воћних ракија, воћног порекла, што је специфично за Србију. Постоје бројна алкохолна пића која се праве од жита, као што је виски - која су безбедна. Наравно, параметри безбедности су кључни, ту се ради о тешким металима, контроли етанола и они су кључни код потрошача", каже Александра Бауер, директорка СП Лабораторије Бечеј.

Иван Смајловић, једини стручњак са лиценцом Министарства пољопривреде за утврђивање воћа у алкохолним пићима, сматра да лабораторија у Бечеју нашим произвођачима ракија неосновано оспорава да су испечене од воћа.

"На основу тих резултата ја се не бих усудио да дам стручно мишљење да је стварно у питању фалсификат, односно илегална пракса додавања меласног етанола пореклом из шећерне репе", каже Смајловић.

У Министарству пољопривреде и заштите животне средине потврдили су да региструју лабораторије квалификоване за утврђивање безбедносних и осталих параметара за ракије, вина и алкохолна пића.

Ипак, у Србији се чека оснивање националне референтне лабораторије и за ту област. То би допринело легализацији производње, а уложена средства брзо би се вратила, јер је акциза на жестока алкохолна пића од 120 до 190 динара по литру.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом