Потребан јачи одговор на сексуално насиље над децом

Студија ће дати прецизније податке о томе колико је деце школског узраста доживело неки вид сексуалног насиља. Инцест траума центру у Београду, недељно се пријави седам таквих случајева, а то је, кажу, само врх леденог брега.

Чланови вршњачког тима за борбу против сексуалног насиља обучени су да препознају насиље и да одреагују на прави начин. Међу њима су Даница Њего и Невена Младеновић.

"Не би требало да трачаримо по школи, јер то дете може да се постиди, него би требало да кажемо некој особи од поверења", објашњава Даница Њего из ОШ "Ђура Даничић" у Београду.

"То се тешко примети, али бих сачувала ту тајну. Ником не бих причала, али бих предложила шта да уради, коме да пријави", каже Невена Младеновић из исте школе.

Едукатор са Факултета спорта и физичког васпитања Сара Пејчић истиче да је највећи проблем када особе које мисле да могу да помогну, у ствари, само одмажу.

"То је оно што смо прво овде научили. Да ако нисмо довољно стручни да нађемо право решење, да упутимо на неког ко то може", каже Сара Пејчић.

У Србији још увек постоје ставови да се у приватност породице не задире. Отуд и податак да је свега пет одсто људи спремно да пријави насиље над дететом у породици коју познаје.

"Законска обавеза пријављивања се недовољно поштује зато што нема ни санкција ако не пријавите. Ништа вам се неће догодити, али ће сексуално насиље над дететом наставити да се дешава", каже Душица Попадић, психолог Инцест траума центра.

Наставници, који велики део времена проводе са децом, обучавају се да, на основу промене понашања ученика, препознају или посумњају да дете трпи насиље.

"Показало се да, када се реагује одмах, када се с тим одмах састане, када се поштују процедуре које је министарство прописало, да су и последице мање, али и превентивно ми успевамо да смањимо интензитет насиља", каже Биљана Лајовић из Јединице за превенцију насиља Министарства просвете.

Ако се на насиље не одговори на прави начин, ако се не верује у исказ детета, ако судски поступци трају дуго, тада ни коначна казна за насилника, кажу стручњаци, за опоравак детета не значи много.

"У овој држави лако посежемо и склони смо да реагујемо да ће нам кривично право све решити. А не користимо пре тога, много више, оне фине моделе које нуди систем социјалне и породично-правне заштите", тврди Ивана Стевановић из Центра за права детета.

Од тога зависи, упозоравају стручњаци, да ли ће дете превазићи трауму или ће наставити живот као жртва. У неким будућим односима, можда и само постане насилник.