Највећи број захтева за азил од сукоба на Балкану

Број поднетих захтева за азил највиши је од 1992. када је почео сукоб у Босни и Херцеговини, наводи УНХЦР у извештају који је објављен у Женеви, преноси Бета.

Прошле године у развијеним земљама поднето је 866.000 нових захтева за азил, што представља пораст од 45 одсто у односу на 2013. годину када је регистровано 596.600 захтева.

"Стотине хиљада особа постале су избеглице и тражиоци азила услед ратова на Балкану током 1990-их. Многи од њих нашли су уточиште у индустријализованим земљама Европе, Северне Америке и у другим земљама", рекао је високи комесар за избеглице УН Антонио Гутерес.

Гутерес је додао да је због наглог пораст броја сукоба широм света и посебно драматичне ситуације у Сирији, данас слична ситуација, због чега је потребно обезбедити могућности за тражење азила, могућност пресељења и друге облике заштите људи који беже од ових сукоба.

Највише захтева, 150.000, прошле године поднели су држављани Сирије, затим Ирачани са 68.700, што је скоро два пута више него 2013. Авганистанци су трећи са близу 60.000, док су на четвртом месту држављани Србије и Косова, као и Еритреје.

У Немачкој је забележен највећи број примљених захтева - 173.000, од чега су четвртину поднели држављани Сирије. На другом месту су САД са 121.200 захтева за азил, већином из Мексика и земаља Централне Америке. Турска, која је до краја 2014. пружила уточиште за више од 1,5 милион избеглица из Сирије, примила је прошле године 87.800 нових захтева за азил, углавном држављана Ирака.

Шведска са 75.100 примљених захтева за азил, углавном држављана Сирије и Еритреје, на четвртом је месту. Италија је регистровала 63.700 нових захтева током 2014. године, највећи број икада у тој земљи. Тражиоци азила у Италији потичу углавном из Малија, Нигерије и Гамбије.

Русија, која није обухваћена извештајем УНХЦР-а из методолошких разлога, прошле године је примила је око 265.400 захтева за привремену заштиту и 5.800 захтева за доделу избегличког статуса од држављана Украјине. Број Украјинаца који је тражио азил у 44 земље обухваћене извештајем порастао је са 1.400 у 2013. на 15.700 у 2014.

Првих пет земаља по броју примљених захтева - Немачка, САД, Турска, Шведска и Италија - примиле су 60 одсто нових захтева. У односу на број становника, Шведска је земља с највећим бројем тражилаца азила - у просеку 24,4 тражиоца азила на 1.000 становника, у протеклих пет година. Следе Малта, Луксембург, Швајцарска и Црна Гора.

Мада је већина индустријализованих земаља забележила раст броја захтева за азил прошле године, неке земље су регистровале и пад - пре свега Аустралија, у којој је број захтева за азил смањен за 24 одсто у односу на претходну годину.

До краја 2013. у свету је присилно расељено 51,2 милиона особа услед прогона, сукоба, општег насиља или кршења људских права. Око 16,7 милиона од тога су избеглице, а 33,3 милиона су интерно расељени унутар сопствених земаља. Близу 1,2 милиона су тражиоци азила.